Emili ga je videla samo nekoliko puta i jednom je kratko popričala s njim. Nije se lično bavio svojim zaposlenima, prepustio je to ovdašnjem direktoru Deksteru i u manjoj meri svom mlađem bratu Nikolasu. Poslednji put je Simeona videla na prijemu u hotelu prilikom otvaranja renoviranog krila. To je bio projekat kojim je ona rukovodila i na koji je bila ponosna.
Tada je upoznala Simeona. Učtivo joj se zahvalio za kreativne ideje, a ona je stekla utisak da je bio ljubazan iz obaveze. Nije to shvatila lično, uostalom, znala je šta se o njemu priča, čula je sve o njegovom brzom usponu u poslovnom svetu, o njegovom hladnom srcu i mnoštvu žena koje su žudele za njim.
On je bio neka vrsta žive legende, tip muškarca od kakvog se svaka razumna žena držala podalje, a pogotovo ona, jer su je privlačili muškarci koji su uništavali sve pred sobom.
Odavno je shvatila da je, kad je o muško-ženskim odnosima reč, ona beznadežan slučaj. Kao i njena majka, donosila je pogrešne odluke i gorko se kajala. Zato je danas na distanci prema muškarcima da bi se zaštitila pred bilo kim ko bi pokazao interesovanje. Tako je jednostavnije.
Trudila se da ravnomemo diše dok je gledala u oči čoveku naspram sebe. Na prijemu u hotelu imao je na sebi po meri skrojeno odelo, ali danas je drugačiji. Otkopčao je gornju dugmad lanene košulje zavrnuvši rukave iznad mišićavih preplanulih podlaktica. Zračio je životnom snagom.
