Okićena osmesima

– jesu. Ipak, Kanada se pokazala kao najbolji izbor u odnosu na moju trenutnu životnu okolnost.
Bendžamin se blago namrštio. – Trenutnu okolnost? Ne znam na šta misliš…
Pamela je tada prestala da se pakuje, okrenula se ka Bendžaminu i uputila mu ozbiljan pogled. – Trudna sam. Pet nedelja. Želim da zadržim dete. Planiram da ga odgajam sama. Odlazim u Kanadu kako bih izbegla da tebi napravim bilo kakav problem. Oženi se, oformi porodicu. Prema mom detetu nećeš imati nikakvih obaveza.
Dobijena informacija je prilično uzdrmala Bendžamina, koji se odlikovao čvrstinom i stabilnošću. On nije bio neko ko se hvatao za glavu pri prvom nagoveštaju problema. Smatrao je sebe za čoveka koji je umeo da se izbavi iz svih nedaća.
Do tada je, bar, bilo tako. Ponekad bi pravio radikalne rezove, ponekad bi njegove reakcije bile preterane, ipak, uvek bi mu polazilo za rukom da sanira moguću štetu.
Veoma je držao do sposobnosti da čvrstom rukom rešava probleme. Zahvaljujući tome je i radio odgovoran posao i primao zavidnu platu. Kretao se medu uspešnim ljudima i živeo prema svojim zamislima.
Čekala ga je ženidba sa Tajris, izuzetnom devojkom koja mu je u svemu imponovala. Bila je mlada, lepa, kreativna, puna života, puna duha. Znao je da ga je volela, da mu se divila, da je mnogo učila od njega. On se napajao njenom mladalačkom energijom, njenom radoznalošću, time što je imala detinjastu prirodu. Razlikovala se od ljudi sa kojima je inače bio okružen, i to mu je davalo potrebnu ravnotežu.
Pamela Haris mu je po svemu bila slična. Po godinama, obrazovanju, karijeri, društvenom statusu, ponašanju…
Privukla ga je time što je bila otresita i samostalna. Što se odlično snalazila u društvu muškaraca i uspevala da ih nadigra.
U krevetu je volela da preuzima inicijativu, za razliku od gotovo stidljive Tajris, koja se teško privikavala na novine.
Pamela je dugo bila bez partnera, dok je Bendžamin sputavao svoje erotske prohteve. Te okolnosti su ih učinile ljubavnicima, i omogućile im da provedu noć ispunjenu vrelom strašću.