Odlazak velike legende narodne muzike Šabana Šaulića ostavio je veliki trag na kolege a i fanove.Naime pojavila je se priča koja javnosti nije bila poznata a to je da Šaban ima sina Aleksandra.
Smrt Šabana Šaulića, jednog od najvoljenijih izvođača narodne muzike s Balkana, ostavila je neizbrisiv trag u srcima miliona ljudi. Ipak, iza tuge zbog njegovog odlaska, iz senke je polako počela da izranja priča koja je dugo bila skrivena – priča o Aleksandru, sinu za kog gotovo niko nije znao, a koji nikada nije imao priliku da upozna svog oca.
- Aleksandar je rođen daleko od očiju javnosti, u saveznoj američkoj državi Kolorado, gde je njegova majka Ana, poreklom iz Srbije, živela povučeno. Njihova sudbina oblikovana je kroz kratkotrajnu romansu koja se dogodila tokom jedne od Šabanovih turneja po Sjedinjenim Državama. Nakon što je ostala u drugom stanju, Ana je odlučila da samostalno odgaja dete, držeći njegov identitet u tajnosti. U godinama koje su usledile, udala se za drugog muškarca, a Aleksandru je promenjeno ime u Alexander Miller, što je jasno pokazivalo želju da se distancira od prošlosti koju je bilo previše bolno obnavljati.
Odrastanje u okruženju koje nije priznavalo njegovu pravu porodičnu priču ostavilo je duboke posledice. Ana nikada nije javno priznala Aleksandrovog biološkog oca, ali je jednu osobu ipak posvetila u svoju tajnu – bliskog prijatelja iz Amerike, koji je kasnije postao izvor ključnih informacija.
Tek kada je odrastao i osnovao sopstvenu porodicu, Aleksandar je saznao istinu, i to ne od majke, već od svoje supruge. Otkrivši ko mu je zapravo otac, bio je emocionalno poražen. Preplavljen osećanjima, nije pokazao želju da kontaktira ljude iz Šabanovog života, niti da javno istupi. Umesto toga, zatvorio se još dublje u tišinu.
Aleksandrov život, prema rečima prijatelja, bio je miran i ispunjen poštenjem, ali ta spoljašnja stabilnost očigledno nije odražavala njegovu unutrašnju borbu. Niko iz njegovog okruženja nije znao da poseduje oružje. Njegovo beživotno telo pronađeno je u dnevnoj sobi, u lokvi krvi. Bio je to kraj jedne tihe patnje, koja je predugo tinjala bez mogućnosti izlaska.
- Nakon ove tragedije, javnosti je dospelo neposlano pismo koje je Aleksandar napisao svom ocu. U njemu se oseća snažna potreba da pronađe vezu s ocem kog nikada nije poznavao. Pismo nije bilo ispunjeno optužbama, već je bilo duboko emotivno, puno čežnje i nesigurnosti. “Gospodine Šabane, nedostaje mi početak ove pjesme i način da se povežem s vama”, napisao je. Ova rečenica otkriva dubinu njegovog unutrašnjeg konflikta – potrebu da pripada, da zna, da bude deo priče koju mu je život uskratio.
Ovo nije samo priča o skrivenom detetu slavne ličnosti, već i o čoveku koji nikada nije dobio priliku da razjasni svoj identitet, niti da pronađe mir u tome ko je i odakle dolazi. Takođe, ona osvetljava koliko tajne i prećutane istine mogu uticati na mentalno zdravlje, i koliko teško može biti nositi teret pitanja na koja nema odgovora.
Majka Ana, uprkos svojoj odluci da sina zaštiti od prošlosti, nosila je svoj krst. Njena potreba da zaštiti Aleksandra od moguće stigme i komplikacija učinila je da ga liši istine – istine koja mu je možda mogla dati stabilnost, pripadnost i snagu. Da li bi Aleksandrov život bio drugačiji da je rastao znajući ko mu je otac? To pitanje ostaće bez odgovora.
Iako je Šaban bio ikona balkanske muzike, čije su pesme spajale generacije, retko ko je znao za ovu stranu njegove biografije. Njegova smrt otvorila je vrata priči koja je do tada bila zapečaćena, priči o sinu koji nije tražio pažnju javnosti, već samo istinu i mir.
Ova tragična priča nosi sa sobom tihu, ali snažnu poruku: porodične tajne, koliko god bile skrivane, pronalaze svoj put do svetla. Aleksandrova sudbina ostaje svedočanstvo o tome koliko su koreni važni, koliko je teško živeti bez odgovora i koliko mnogo može stati u jedno neizgovoreno “zbogom”.