U današnjem članku govorićemo o životu i karijeri Peđe Stojakovića, čoveka koji je osvojio svet svojom igrom, ali je u privatnom životu ostao skroman i posvećen porodici. Njegova tiha snaga bila je ono što ga je izdvajalo nije tražio pažnju ni velike naslove, već je dozvoljavao da ga priča o njegovim trojkama i košarkaškim uspesima sama predstavi.
Peđa nije bio onaj košarkaš koji je svojim izjavama punio novinske stupce, ali je njegova magija na terenu ostavila neizbrisiv trag u istoriji srpske i svetske košarke. Njegove trojke bile su toliko moćne da su privlačile hiljade navijača, a generacije su zbog njega često ostajale budne noću. Iako su se pojavljivali i bolji igrači, njegov stil i šarm na terenu teško da će ikada biti zamenjeni.
- Još kao dete, Peđa je bio mirno i stidljivo dete, duboko vezano za porodicu. Isprobao je mnoge sportove – od karatea do fudbala, pa čak i plesnu školu, po želji svoje majke. Iako ples nije postao njegova profesija, Peđa je priznao da mu je pomogao da se oslobodi i da uživa u veselom društvu.
Najviše ga je ipak privukla košarka, gde je krenuo u lokalnom klubu Papuk. Međutim, kada je imao samo 14 godina, njegov život se naglo promenio zbog rata u Hrvatskoj. Porodica je bila izložena pretnjama i bila prinuđena da napusti svoj dom. Iz imanja, kuća i poslova koje su imali u rodnom mestu, našli su se u skučenom stanu u Zemunu, u potpuno novim i teškim uslovima.
Peđa je o tim teškim trenucima govorio kao o „dve prolazne godine“, jer su u Beogradu počeli da ga prepoznaju kao talentovanog mladog košarkaša. Upisao je trgovačku školu, ali je već tada bilo jasno da će njegova budućnost biti na terenu. Porodica je u Beogradu dobila priliku da lakše živi zahvaljujući ugovoru koji je Peđa potpisao sa Crvenom zvezdom, klubom za koji je navijao od malena.
U tom periodu školu i treninge bilo je teško uskladiti, ali treneri su mu objasnili da ako želi ozbiljno da se bavi košarkom, mora da se posveti klubu u potpunosti. Iako nije dobio priliku za pravu afirmaciju u tada moćnoj Crvenoj zvezdi, Peđa nije odustajao.
- Porodica Stojaković suočila se i sa još težim iskušenjima – brat Nenad je imao ozbiljnu bolest bubrega, što je dodatno otežavalo njihovu situaciju. Zbog lekova i neophodne pomoći, odlučili su se na preseljenje u Grčku, gde je Peđa pronašao svoj mir.
U Solunu je proveo pet godina u klubu PAOK, gde je napredovao i ostvario zapažene rezultate. Naučio je grčki jezik i stekao prijatelje, a Grčku je zavoleo kao drugu domovinu. U tom periodu postao je jedan od najdominantnijih igrača grčke lige, bio je MVP i najbolji strelac Evrolige, što je bilo važno priznanje njegovom talentu.
- Sa 21 godinom ostvario je svoj dečački san – odlazak u NBA ligu, tačnije u Sakramento Kingse. Amerika mu je u početku delovala hladno i drugačije, ali vremenom je razumeo i prihvatio američki stil života i košarke. Peđa je uživao u NBA, osvojio prsten, igrao na Ol-star utakmicama i pokazao koliko vredan i sposoban igrač može biti.
Ipak, najveći ponos mu je bilo igranje za reprezentaciju Srbije. Sa posebnom strašću branio je nacionalni dres, a zlata sa Evropskog prvenstva 2001. i Svetskog prvenstva 2002. ostaju kao nezaboravni trenuci njegove karijere. Peđa je znao koliko je značajno predstavljati svoju zemlju i nije dozvoljavao da ga zbune pitanja o poreklu, ponosno ističući svoj srpski identitet, bez obzira na mesto rođenja.
U privatnom životu Peđa je pronašao sreću sa prelepom Grkinjom Kamilom Alekom, s kojom je u braku od 2006. godine. Kamila je nekada bila manekenka, a sada je posvećena majka njihove troje dece. Njihova ljubav i sklad ostali su snažni uprkos razlikama u godinama, a Kamila i dalje pleni svojom pojavom.
Njihov sin Andrej krenuo je očevim stopama i već pokazuje izuzetan talenat u košarci. Sa prosekom od gotovo 20 poena po meču, kao i zapaženim skokovima i asistencijama, privukao je pažnju stručnjaka i navijača. Iako je selektor Srbije izrazio nadu da će igrati za “orlove”, porodica je naglasila da je Andrej trenutno fokusiran na svoje obaveze u Americi i da će konačnu odluku o reprezentativnoj karijeri doneti narednog leta.
Dok čeka tu odluku, Andrej nastavlja da blista na terenu, obarajući rekorde i pokazujući da je talent za košarku u porodici Stojaković nezaustavljiv. Ova priča o skromnom dečaku iz Hrvatske, koji je kroz mnoge izazove došao do vrha svetske košarke, inspiracija je za sve koji veruju da upornost, talenat i ljubav prema porodici mogu da prevaziđu sve prepreke.