Njena priča nije samo priča o muzici već o ženi lavice koja i dalje stoji uspravno, sa osmijehom i pjesmom u srcu.Nada Obrić žena koju generacije pamte po glasu punom duše i pjesmama koje diraju pravo u srce, danas puni 77 godina.
Nada Obrić, legendarna pevačica narodne muzike, danas slavi svoj 77. rođendan, a za nju, kako i sama kaže, nema lepšeg i dragocenijeg poklona od toplih reči i čestitki njenih unučića, koji su joj najveća radost i snaga u životu. Svake godine, s dolaskom rođendana, Nada ne traži luksuz, ne očekuje raskošne poklone ni velike proslave – njena najveća želja ostaje ista: da se probudi zdrava, vedra i zahvalna na svakom novom danu.
A upravo zdravlje je ono za šta se Nada godinama hrabro borila. Iza njenog osmeha, vedrog duha i nežnog glasa kriju se teške životne bitke i borba koja bi mnoge slomila, ali nju je samo ojačala. Njena životna priča nije samo priča o muzičkom uspehu, već i priča o izuzetnoj hrabrosti, upornosti i veri u život.
- Naime, Nada je u više navrata pobedila rak – ne jedanput, već čak tri puta. Ono što su lekari ocenili kao gotovo neverovatno jeste to što nijedan od karcinoma koje je imala nije bio povezan sa prethodnim – radilo se o potpuno različitim oboljenjima. Prvi put, bolest je zahvatila bešiku, zatim matericu, a kasnije se ispostavilo da je čak i jedan naizgled bezazleni mladež bio malignog karaktera.
Ono što je najviše doprinelo njenom oporavku jeste činjenica da je redovno odlazila na lekarske kontrole, da nije zanemarivala simptome, niti je ikada odustajala od borbe. „Bešika mi je bila zahvaćena čak četiri puta,“ ispričala je jednom prilikom, „zato stalno apelujem svim ženama – ne zapostavljajte sebe, idite na kontrole, vodite računa o svom telu, jer vreme je najvažniji saveznik u lečenju.“
U najtežim danima, snagu je crpela iznutra. Njena vera, unutrašnja smirenost i iskustvo koje nosi kao žena sa mnogo proživljenih trenutaka, pomagali su joj da gura napred. Ipak, priznaje da su joj određena iskustva bila i duhovne prirode – i da su joj pomogla da bolje razume smisao života. Jedno posebno iskustvo zauvek joj se urezalo u sećanje – dok je bila u bolnici, u snu je videla kako izgleda „ono mesto na koje svi idemo“. Opisala ga je kao neopisivo lepo, mirno i svetlo, ali, uprkos toj lepoti, shvatila je da još uvek nije njen trenutak da ode.
„Jednom sam otišla na sahranu, i doživela sam snažan, bolan osećaj – kao da vidim sebe u kovčegu,“ priznala je. „Počela sam da jaučem naglas, nisam mogla da se zaustavim. Bila sam prestravljena, kao da sam ja umrla. Od tada izbegavam sahrane.“ Njena iskrenost u tim trenucima nije bila znak slabosti, već pokazatelj koliko duboko oseća život i smrt, bol i lepotu postojanja.
Nada često ističe koliko joj znači podrška porodice, pre svega dece i unučića, koji su njeno najveće bogatstvo. Iako je penzionisana, kao mnogi drugi umetnici, ni danas ne živi lagodno od svojih primanja. „Kad sam napunila 65 godina, u Bosni sam dobila penziju od 40 evra, sada je to 51 evro. U Srbiji sam prvo dobijala 12.000 dinara, sada je to nešto više, oko 16.000. Da moram da živim samo od toga – ne znam kako bih,“ kaže Nada iskreno, dodajući: „Zahvalna sam svojoj deci koja brinu o meni i pomažu mi, bez njih ne bih mogla.“
Uprkos teškim danima i zdravstvenim izazovima, Nada nije izgubila svoj optimizam. Njena snaga leži u jednostavnim stvarima – porodičnoj ljubavi, veri, muzici i zdravlju. I upravo zato, kada joj neko postavi pitanje šta joj je želja za rođendan, ona jednostavno kaže:
„Samo da sam živa, zdrava, da dočekam svaki novi dan uz osmeh. I da čujem glas svojih unučića kad mi kažu: ‘Srećan rođendan, bako!’ – to mi je najveća nagrada.“