Stefani Martin baci još jedan, krajnje kritičan, pogled na ogledalo popravljajući revere poslovnog sivog kostima od tankog štofa. Ta navika besprekornog doterivanja postala je svakodnevni ritual od kada
je započela vezu sa Edvardom Fromelom. Kad god je trebala da se sastane sa njim bila je opterećena svojim izgledom, garderobom i ponašanjem. Njen verenik je bio čovek izuzetne elegancije, vitak,
uredan i moderan i nije podnosio nemarne žene. Takođe je vodio računa o svojoj dikciji i manirima.
Stefani je to ponekad opterećivalo, ali se vremenom navikla i prihvatila te njegove osobine. Njih dvoje su
se upoznali na proslavi povodom zajedničkog projekta “Fromel printa” i izdavačke kuće u kojoj je ona radila. Kada su kasnije izašli na večeru on je pred sobom imao mladu, privlačnu i obrazovanu ženu, a ona
samouverenog i zgodnog muškarca, koji je imao šarma i interesovanja slična njenim. Ipak, oboma je bilo jasno da o fatalnoj ljubavi i strasti nije bilo ni govora. Pristali su da razgovaraju o zajedničkoj budućnosti ne zahtevajući previše emocija jedno od drugog. Edvardu je karijera bila na prvom mestu, a Stefani je ionako mislila da strast postoji samo u filmovima. Za svojih 28 godina nikada nije srela mladića koji bi bio, u isto vreme, pristojan, zgodan i inteligentan.
Odraz u ogledalu bio je zadovoljavajući. Njena lepota bila je nesporna. Blistavih, bademastih očiju, dugačke kose boje meda, izuzetno vitka sa lepim grudima, bila je san svakog muškarca. Ona se
odlučila za Edvarda koga je poštovala i čijoj energičnosti se divila. Dok je ispred svoje kuće otključavala automobil, još jednom je poželela da nije prihvatila njegovu molbu da uradi lekturu Česterove knjige. Ipak, osećala je obavezu da pomogne svom vereniku u ovom ishitrenom poduhvatu. Znala je da je knjiga planirana za sajam, ali joj je rečeno da je to obostrana želja pisca i izdavačke kuće. Od Donalda Erca je čula da je korektura njegovih romana minimalna i da taj posao nije toliko težak. Najvažnije je ostvariti kontakt sa piscem, pridobiti njegovo poverenje i saradnju. Donald je upozorio da Aleks Čester nije preterano srdačan ni prijatan čovek, ali je izuzetno pravedan i neopterećen sujetom uspešnog i čitanog pisca. Dok se vozila prema njegovoj kući u neposrednoj blizini Njujorka bila je uzbuđena što će upoznati poznatog pisca čije je knjige iščitavala po nekoliko puta. Čestera nikada nije videla, čak ni u novinama. Iako su ga tražili na sve strane intervjue je odbijao govoreći da njegove knjige sve govore.
Bože, zašto je baš mene Edvard poslao, pitala se.
Stefani nije imala pojma o uceni zbog koje je Aleks Čester morao dostaviti svoj najnoviji roman u rekordnom roku. Osim informacije o uceni, bila je uskraćena za još jednu. Aleks Čester je pobesneo kada je čuo da će raditi sa verenicom Edvarda Fromela.
Kuća poznatog pisca bila je jednostavna, sazidana od kamena i okružena parkom koga je ispunjavalo raznovrsno drveće i žbunje. Iako je štitio svoju privatnost, u prilazu kuće nije bilo nikakvih kapija ni
upozorenja. Pre nego je izašla iz automobila još jednom je pogledala u retrovizor i videla par uplašenih i uznemirenih očiju. Edvard bi prezreo moj strah, pomisli pre nego je dugom, vitkom nogom sa elegantnom cipelom visokih potpetica dotakla tlo ispred kuće Aleksa Čestera.
Stežući svoju ručnu torbicu, pozvonila je. Nekoliko trenutaka kasnije vrata su se polako otvorila.