Upkos tome što je već tri meseca boravila na specijalizaciji u Nešatelu, Sari King nije padalo na pamet da ode do obližnjeg kvarta i poseti čuveni Muzej čokolade. Ne bi to ni sada učinila da joj u goste nije došla Odri, njena prijateljica i susetka iz Dangarvana, s kojom je odrasla.
Za razliku od Odri, Sara nije bila ljubitelj slatkiša, za šta je imala sasvim opravdan razlog. Njeni roditelji bili su vlasnici jedne od najstarijih poslastičarnica u Dangarvanu, što je bio zanat kojim su se njeni preci decenijama bavili.
Zahvaljujući činjenici da je njen, tri godine stariji, brat prihvatio da nastavi porodičnu tradiciju, roditelji se nisu protivili njenoj želji da ode na studije marketinga, zajedno sa Odri.
Kao izuzetno uspešan student, Sara je, već na drugoj godini studija, dobila stipendiju od turističke agencije „Devits Kvej”, a po završetku školovanja i ponudu za specijalizaciju iz oblasti promotivnog marketinga, u trajanju od šest meseci. Prema unapred utvrđenom planu, agencija je rasporedila u hotel „Palaflt” koji se nalazio na obali jezera, ne previše daleko od centralne gradske zone Nešatela.
Za nekoga ko je odrastao ispod ćudljivog irskog neba, ovaj idilični klimatski ugođaj u mestu koje je pripadalo francuskom govornom području Švajcarske, izgledao je fascinantno, o čemu je Sara svojoj prijateljici naširoko pričala u njihovim svakodnevnim telefonskim ćaskanjima.
Prijatna klima i turistički ekskluzivitet mesta nije bilo jedino što je Saru ovde impresioniralo, činilo joj se da je u toj zemlji život neuporedivo dinamičniji od onog na koji je ona navikla. Mogla se zakleti da čak i ljudi brže hodaju nego kod nje, u Irskoj. Posebno joj se dopadalo multietničko šarenilo, koje se na svakom koraku primećivalo, kako u govoru, tako i izgledu odeće.
