U današnjem članku govorimo o jednoj izuzetnoj ženi čija je hrabrost i dobrota zasenila najmračnije vreme ljudske istorije.
U periodu kada su nacističke čizme gaziile Evropu i nanosile neizmerne patnje, Mip Gis, tiha i nenametljiva, svakodnevno je stavljala na kocku svoj život, brak i prijatelje da bi sačuvala ono najvrednije – ljudsku dobrotu. Upravo zahvaljujući njoj danas posedujemo jedan od najvažnijih dokumenata o stradanju Jevreja – Dnevnik Ane Frank.
- Mip Gis rođena je kao Hermine Santrouschitz 1909. godine u Austriji. Još kao dete, osetila je nemilosrdne posledice rata. Kao jedanaestogodišnjakinja, zbog gladi i teške nemaštine, poslana je u Holandiju u hraniteljsku porodicu. Iako strankinja, brzo se uklopila, naučila jezik i stekla prijatelje. Bila je radoznala, vedrog duha, volela je ples, knjige i druženje sa ljudima. Međutim, mračni oblak nacističkih ideja polako se širio Evropom i postavljao pred nju veliki moralni izazov. Mip je odlučila da ne prihvati pripadnost nacističkom pokretu, što joj je moglo doneti deportaciju u nacističku Austriju. Da bi izbegla sudbinu mnogih, udala se za svog verenika Jana, člana holandskog pokreta otpora, stvarajući brak koji je bio istovremeno izraz ljubavi i očaja.
Nedugo nakon toga, Mip je počela da radi u firmi Opekta, gde je upoznala svog šefa, Ota Franka. Ot Frank, čovek tihog glasa i toplih očiju, zajedno sa svojom porodicom bežao je od progona u Nemačkoj. Brzo su se Gis i njen muž zbližili sa Frankovima, često im pružajući podršku i pomoć u prilagođavanju na novi život u Amsterdamu. Među njima se posebno izdvajala Ana Frank, devojčica radoznalog duha i britkog uma. Ana je volela da razgovara sa Mip, koja joj je često poklanjala male uspomene iz svoje mladosti — češljeve, šnale, razglednice. Između njih je procvetalo nežno prijateljstvo, daleko od saznanja o strašnom paklu koji ih je čekao.
Kada su nacisti okupirali Holandiju, Frankovi su postali meta progona. Početkom jula 1942. godine, porodica Frank preselila se u tajno skrovište iza kancelarija firme Opekta. Mip i još nekoliko zaposlenih preuzeli su odgovornost za njihovu svakodnevnu brigu – donoseći hranu, pružajući vesti iz spoljnog sveta i čuvajući njihovu tajnu. U skrivenom aneksu uskoro su se pridružili porodica van Pels i zubar dr. Pfeffer, ukupno osmoro ljudi koji su mesecima živeli u potpunoj izolaciji. Njihova egzistencija zavisila je od hrabrosti i istrajnosti jedne žene. Mip je neumorno obilazila pijace, kupovala po jednu namirnicu da ne bi izazvala sumnju, a preko supruga pribavljala je i robu sa crnog tržišta. Ipak, najteži teret nije bila glad, već ćutanje. Strah od otkrića pratio je svaki njen korak, a istinu je skrivala i od najbližih.
- Dana 4. avgusta 1944. godine, tajna je otkrivena. Nacisti su po dojavi upali u zgradu i uhapsili sve koji su se skrivali u aneksu. Mip je sa bola gledala kako odvode porodicu Frank. Pokušala je svim silama da ih spase, išla je u policiju, nudila mito, tražila odgovore, ali uzalud. Uprkos svemu, učinila je nešto što je promenilo tok istorije. Vratila se u tajno skrovište i pronašla Anin dnevnik – sveske i papire razbacane po podu. Mogla je da ih uništi ili da ih pročita, ali nije. Sakrila ih je u fioku sa nadom da će ih Ana jednog dana pročitati.
Ta nada, nažalost, nikada se nije ostvarila. Ana je umrla od tifusa u martu 1945. godine, u logoru Bergen-Belzen, svega nekoliko nedelja pre kraja rata. Preživeo je samo Ot Frank. Kada se vratio, skrhan tugom, Mip mu je tiho predala dnevnik i rekla: „Ovo je nasleđe vaše ćerke. Pročitajte, oče, kako su joj mučili i ubili je.“ Iz te tišine i bola rodila se knjiga koja je prodrmala ceo svet. Dnevnik Ane Frank postao je simbol jednog izgubljenog detinjstva, vremena straha i borbe. Preveden je na više od 70 jezika i prodat u milionima primeraka.
Mip Gis nije sebe smatrala heroinom. Govorila je da bi svako učinio isto da je mogao. Napisala je i memoare pod nazivom „Ana Frank se seća“, koji su postali međunarodni bestseler. Za svoj doprinos dobila je brojne nagrade, uključujući i titulu Pravednika među narodima u memorijalnom centru Jad Vašem. Preminula je 2010. godine u svojoj stotoj godini, kao poslednja živa osoba koja je poznavala Anu Frank i koja je uporno pokušavala da sačuva ono što je moglo biti spašeno.
Ono što je Mip zaista spasila bila je nada – nada da čak i u najmračnijim trenucima zla može da postoji svetlo. Njena priča i delo ostaju trajni podsetnik da hrabrost, saosećanje i vera u ljudskost mogu svet učiniti boljim, čak i kad se sve čini izgubljeno.