– Da, moguće je. Otkako je stari Hajnrih umro, Grosenvud se ne smiruje u nameri da se dočepa pograničnih dolova naše zemlje – rekao je njegov otac. Grosonvud je u vreme starog Hajnriha zaista bio miroljubiv sused. Već peć pet godina nije više tako.
– Misliš, njegova udovica Jolanda i njen verni savetnik Uve postali su previše ambiciozni i halapljivi? Leopold je bio suviše potresen vestima o svojoj postojećoj ţenidbi da bi se izraţavao biranim rečima kao njegov otac. Trebalo bi da u svoj bračni krevet primi neprijatelja i nije mu bilo svejedno. Njegova prva ţena nije bila ni lepa, ni zdrava, ali bar je bio siguran u njenu lojalnost i naklonost. Sada će moţda morati da legne sa nekom koja bi mu moţda radila o glavi. Ona je ipak princeza iz Grosenvuda, a oni su već pet godina njihovi najveći neprijatelji, od smrti njihovog poslednjeg vladara, Hajnriha od Grosenvuda.
– Kralj Gustav nije još toliko mator i slab da bi tolerisao neprekidne napade Grosenvuda na naše granice. Mislim da je, posle toliko vremena, čak i njemu postalo jasno ko krši primirje i šta se ovde dešava – primetio je njegov otac, trudeći se da odobrovolji sina.
– Misliš, nekim čudom uspeo je da poveruje da ja ipak nisam taj hladnokrvni ubica koji je pre pet godina ubio starog Hajnriha od Grosenvuda? I da nije morao, za kaznu, da me zbog te lažne optužbe oţeni svojom ruţnom rođakom? – gorčina provali iz Leopolda, iako se trudio da se obuzda. – Erika ti je bila dobra ţena, odana – pokušao je njegov otac da ga smiri. – Dobro, priznajem, bila je ruţna i starija od tebe, ali o mrtvima ne treba pričati loše.
– Ĉudi me da kralj Gustav nije mene optužio i za njenu smrt – rekao je gorko Leopold.
– Kladim se da su Jolanda i Uve pokušali da ga ubede i u to. Takva optužba ponovo bi im dobro došla.
