U današnjem članku govorit ćemo o životu i poslednjim trenucima velikog pesnika, književnika i novinara Raše Popova, koji je poslednje dane svog života proveo “u magli” zbog bolesti.
Godinama je bio pogođen dijabetesom, što je imalo dubok uticaj na njegov mentalni i fizički zdravlje. Njegova ćerka je istakla da je bolest znala da mu “zamuti um”, što je dodatno otežavalo njegovu borbu sa svakodnevnim životom. Iako je bio poznat po svom delu, poslednji period njegovog života obeležile su teškoće koje su proizašle iz njegove bolesti, što nije moglo da zaseni veliku ljubav i posvećenost koju je imao prema svojoj porodici.
- Njegov sin, Bojan, koji je živeo i radio u Rusiji kao sveštenik, pričao je o poslednjim trenucima sa ocem. Pre nego što je Raša preminuo, Bojan je poslednji put razgovarao sa njim i obećao mu da će doći u Srbiju kako bi se oprostili. Raša je, kako je Bojan rekao, ispunio to obećanje i preminuo baš onda kada je sin stigao, nakon što je Bojan očitao molitvu nad njegovim telom. Ovaj trenutak svedoči o dubokoj povezanosti koju su Raša i njegov sin delili, ali i o njegovoj hrabrosti i ljubavi prema porodici, koja je bila važan deo njegovog života.
Raša Popov i njegova supruga Radojka, koja je bila njegova velika ljubav i životna saputnica, u braku su dobili dvoje dece. Njihova ljubav bila je prava, ljubav na prvi pogled, kako je Raša često pričao. Oboje su studirali književnost i, kako je Raša govorio, odmah po upoznavanju nije mogao da zamisli svoj život bez Radojke. Njegova odanost njoj bila je bezgranična, i sve do svoje smrti, Radojka je bila jedina žena koju je voleo.
Pored ljubavi prema književnosti, Raša i Radojka su delili i ljubav prema deci, te su uvek nastojali da ih pravilno vaspitaju i upute na pravi put. Njihov odnos bio je ispunjen međusobnim poštovanjem i velikom međusobnom podrškom. Radojka je radila kao profesor, a njene priče o đacima često su inspirisale Rašu, koji je bio duboko emotivan i posvećen svojoj porodici.
Gubitak Radojke Popov bio je jedno od najtežih iskustava u životu Raše Popova. Njegova tuga i bol zbog njenog odlaska bili su očigledni i nisu mogli da se sakriju. U jednom od svojih intervjua, koji je bio emitovan na B92, Raša je, odgovarajući na pitanje novinarke kako se oseća, emotivno ispričao da je noć pre intervjua sanjao svoju pokojnu ženu. S velikim žaljenjem, rekao je da ga je ona pozvala u snu, što je bio još jedan znak duboke veze koju su imali. U tom trenutku nije mogao da zadrži suze, ali je brzo obrisao lice i dao sve od sebe da nastavi razgovor sa suzdržanošću i dostojanstvom, iako su mu emocije bile neskrivene.
- Nakon smrti svoje supruge, Raša je, prema pričama svojih bližnjih, svakog puta kada bi ulazio ili izlazio iz stana pomilovao njenu sliku. Na taj način je osećao da su i dalje u kontaktu, što mu je pružalo utehu u trenucima tuge i samoće. Raša i Radojka su bili u braku više od pedeset godina, a Raša je nakon njene smrti živio još samo pet godina. Za njega, život bez nje bio je nezamisliv, iako je nastavio da živi s ogromnim poštovanjem i sećanjem na nju. Ovaj period njegove poslednje godine bio je obeležen tugom i razmišljanjima o proteklim vremenima.
Raša Popov je kroz svoj život bio ne samo pesnik i književnik, već i čovek sa velikim emotivnim nabojem, čije su njegove reči i dela ostavili dubok trag u kulturnoj i literarnoj istoriji. Njegova porodica, ljubav prema književnosti i neizmerna odanost supruzi, čine ga nezaboravnim, a njegov životni put svedoči o snazi ljubavi i vere koja je prevazišla i smrt.