Odvojila se od njega i razočarano okrenula glavu ka prozoru.
— Medi, dušo, opusti se i ne mršti svoj lepi nosić — uhvatio ju je za ramena i primorao da ga pogleda.
»Medi, dušo, uradi ovo, Medi, dušo, uradi ono …«, zabrujalo joj je u glavi. Uvek su joj se svi obraćali na isti način kao da je nerazumno dete ili igračka. Imala je 23 godine, završenu advokaturu i upravo se spremala da otpočne sa radom u jednoj velikoj advokatskoj firmi. Nije se osećala nimalo nedoraslo sve dok ne bi ušla u svoju kuću ili sela kraj Majkla.
— Neću da se opustim i ne mogu da se opustim. Potrebno mi je da vodimo ljubav!
— I meni — poljubio ju je ponovo, ali sa mnogo više strasti.
— Obećavam ti da se na koktelu nećemo zadržati previše i da ću ti noćas nadoknaditi sve izgubljeno vreme.
