U današnjem članku govorićemo o jednoj izuzetnoj i duboko inspirativnoj životnoj priči koja pomera granice mogućeg i dokazuje snagu volje, nade i ljubavi. Mnoge žene sanjaju o tome da jednog dana postanu majke, ali život ponekad ne ide onim putem koji smo zacrtali.
Biološki sat neumoljivo teče, a razne okolnosti – bilo one zdravstvene, emotivne ili finansijske – često odlažu ostvarenje tog sna. Ipak, zahvaljujući dostignućima savremene medicine, danas je sve češće moguće postati majka i nakon četrdesete, pa čak i znatno kasnije.
- Jedna priča koja je duboko dotakla javnost dolazi iz Novog Pazara, a u njenom centru nalazi se Atifa Ljajić, žena koja je postala majka u svojoj 62. godini života. Njena odluka da se upusti u ovu veliku avanturu majčinstva uprkos godinama i rizicima s kojima se suočavala pokazuje koliko daleko može odvesti nepokolebljiva želja za roditeljstvom. Za Atifu, san da ima dete bio je više od obične želje – bio je to životni cilj kojem je težila decenijama.
Tokom trudnoće, Atifa je čak šest meseci provela u bolnici u Beogradu, pod budnim nadzorom lekara. Medicinska briga i oprez bile su ključne s obzirom na njene godine, ali uprkos svim izazovima, ona je izdržala. Kada je na svet donela zdravu devojčicu, taj trenutak je, po njenim rečima, bio najdragoceniji u njenom životu. Suze radosnice i osećaj ispunjenja ispunili su je dok je prvi put držala dete u naručju.
Njene reči, pune emocija, odražavaju sve ono što je godinama čeznula da doživi. Govoreći o trenutku porođaja, Atifa je priznala da je bila spremna da rizikuje sve – pa čak i život – kako bi ispunila svoju želju da postane majka. Ta odluka nije bila laka, ali je bila doneta srcem i snagom vere u ostvarenje sna.
Iako se mnogi u njenoj okolini možda nisu slagali s tim izborom, Atifa se time nije opterećivala. Njena snaga dolazila je iznutra – iz duboke i nepokolebljive vere da je pravo na majčinstvo nešto što svaka žena zaslužuje, bez obzira na godine. Na komentare drugih nije obraćala pažnju jer je, kako kaže, samo jedno bilo važno – ona je postala majka.
- Međutim, kao što to često biva, život nije ostao bez izazova. Njen suprug, koji je u početku prihvatio dete s radošću, kasnije je odlučio da napusti porodicu. Taj neočekivani obrt rezultirao je razvodom i potpunim prekidom kontakta između njih dvoje. Iako dete povremeno viđa svog oca u vrtiću, Atifa i njen bivši suprug danas nemaju nikakvu komunikaciju.
Od tada, ona je sve vreme bila samohrana majka, odgajajući ćerku u skromnim uslovima. Živela je u iznajmljenom, trošnom stanu, snalazeći se kako je znala i umela. Ipak, nije bila potpuno sama. Dobri ljudi, pokrenuti njenom pričom, pružili su joj podršku, pomažući finansijski i moralno. Jedna žena se posebno izdvojila jer ih je preselila u bolji stan, za koji i danas plaća kiriju.
Danas, Atifa ima 67 godina, i kaže da je zdravlje još uvek dobro služi. Ne brine se za budućnost svoje ćerke jer veruje da će joj pružiti sve što joj je potrebno. Mala Ajlina, njena ćerka, prošle godine je krenula u prvi razred osnovne škole. Majka je opisuje kao dobru, poslušnu i živahnu devojčicu, punu energije i vedrine.
Ova priča nije samo o kasnom majčinstvu, već o istrajnosti, hrabrosti i ljubavi. Atifa Ljajić je pokazala da čak i kada se čini da su svi snovi odavno izgubljeni, uvek postoji način da se bore za ono što srce najviše želi. Njena priča podseća da ni godine, ni prepreke, ni mišljenja drugih ne bi smele da nas zaustave kada znamo šta zaista želimo. Jer, na kraju, život pripada onima koji veruju u svoje snove – i ne odustaju od njih.