U današnjem članku osvrnućemo se na verovanja koja prate Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj tradiciji, i na način na koji se ta verovanja povezuju s prirodnim pojavama, poput padavina.
Noćas su mnoge vernike probudile krupne kapi kiše koje su padale, a prema prognozi, padavine su najavljene i za večeras. Veliki petak, dan stradanja Isusa Hrista, ima duboko ukorenjena verovanja koja se prenose s generacije na generaciju, a jedno od tih verovanja tiče se baš vremena i padavina na ovaj dan.
- Veliki petak označava trenutak kada se hrišćanska religija podseća na poslednje trenutke života Isusa Hrista na zemlji, uključujući njegovo suđenje pred Pontijem Pilatom, patnju i raspeće na časnom krstu na Golgoti. To je dan kada crkva posebno sećanje na događaje koji su prethodili Hristovom raspeću, uključujući i odbijanje lažnih optužbi koje su upućivane protiv njega. No, najpoznatiji trenutak tog dana je vikanje judejskog naroda: „Raspni Ga!“.
Na ovaj dan, vernici su pozvani da se suzdrže od svih oblika veselja i proslava. Takođe, važno je izbegavati fizičke aktivnosti, jer Veliki petak nije dan za radost, već za pokajanje i tišinu. To je jedini dan u godini kada se u svim pravoslavnim crkvama ne izvodi liturgijsko pojanje, a umesto toga se iznosi plaštanica, specijalno platno koje prikazuje polaganje Hrista u grob. Vernici često dolaze do plaštanice i celivaju je, što je jedan od načina da se oda počast stradalom Hristu.
Ono što čini Veliki petak još posebnim je i simbolika zvona. Tokom ovog dana, kao i u periodu od Velikog četvrtka do Uskrsa, u crkvama se ne zvone zvona, jer zvona u pravoslavnoj crkvi predstavljaju znak radosti. Umesto zvona, bogoslužbeni trenuci i momenti kada se oglašavaju umrli najavljuju se drvenim klepalom, čime se stvara atmosfera tišine i poštovanja prema onome što je Isus Hristos pretrpeo.
- Dok vernici u crkvama provode vreme u molitvi i tišini, domaćice kod kuće pripremaju bogatu trpezu koja je obeležje dolaska Uskrsa. Iako Veliki petak donosi atmosferu smirenosti, predstojeći praznik ipak poziva na pripreme, jer uskrsna trpeza predstavlja simbol vaskrsenja i novih početaka. Domaćice farbaju jaja, pripremaju tradicionalna jela i okupljaju porodicu, sve u miru i slozi, kako bi uživali u porodičnom okruženju.
Ipak, ono što dodatno naglašava vezu između Velikog petka i prirodnih pojava jeste verovanje naših predaka koje je utemeljeno na vremenskim prilikama tog dana. Naime, prema narodnom verovanju, ako na Veliki petak pada kiša, to se smatra lošim predznakom za rod. Veruje se da kiša na ovaj dan ukazuje na to da šljive neće roditi, a i ostalo voće biće slabije kvalitete. S druge strane, ako je dan sunčan i topao, veruje se da će godina doneti bogat rod. Kiša, prema narodnim verovanjima, predstavlja tešku i sušnu godinu, vreme koje će biti puno sukoba i nesuglasica.
Ova verovanja se temelje na dugoj tradiciji i povezuju prirodu i religiju, jer se verovalo da se životna energija prirode odražava u vremenskim prilikama. Na Veliki petak, dan kada se prisutimo Hristovom stradanju, priroda se smatra odrazom tih duhovnih vrednosti. Ako vremenski uslovi nisu povoljni, to je smatrano lošim predznakom, dok sunčani dani simbolizuju nadu i plodnost, ne samo u prirodi, već i u životu.
Uzimajući sve ove običaje i verovanja u obzir, jasno je da Veliki petak nije samo dan sećanja na Isusovu patnju, već i dan kada se posvećuje pažnja okolnom svetu, prirodi i tome kako ona može da utiče na ljudske živote. Ova verovanja daju poseban značaj običajima koji prate ovaj dan, te podsećaju na dublje veze između religije, prirode i svakodnevnog života.