Iako je već dugo očekivao tako nešto, njen odlazak ga je pogodio više nego što je to mogao da pretpostavi. U trenutku je poželeo da ode nekuda, hiljadama kilometara daleko od tog grada u kome je sreo, i prikupi snagu za neki novi početak, u kome će biti mnogo oprezniji prema zavodljivim oblinama i osmesima koji mu se nude.
Već je razmišljao da kupi avionsku kartu za neku od onih egzotičnih zemalja centralne Afrike, u kojima čovek može, nadomak gotovo svakog velikog grada, da pronađe neki svoj kutak, družeći se samo s prirodom, očiju uprtih u nebo, na kome se sunce neprekidno smenjuje sa nepravilno prosutim, treperavim zvezdama.
Kada mu je stigao poziv od Gordona, Norman se duboko zamislio, pitajući se da li bi usamljenost, makar i privremena, bila pravi lek za njega, nakon onoga što mu se n
edavno desilo. Posle kratkog razmišljanja, odlučio je da, ipak, prihvati poziv, zaključujući da bežanje od stvarnosti ničemu ne vodi i da je mnogo bolje da učini sve što je moguće da se što pre povrati u normalan život.
Početak avgusta bilo je najbolje vreme da se, na izvesno vreme, napusti Johanesburg, koji je već uveliko bio u znaku priprema za samit Ujedinjenih nacija o siromaštvu, koji se održavao za nepune tri nedelje.
Grad koji još uvek nije dobio sopstvenu bitku sa surovim socijalnim razlikama i korumpiranim pravosuđem upinjao se da se predstavi dobrim domaćinom ovog važnog skupa, koji se održavao u Santon konvenšn centru, delu poslovno-tržnog centra, u kome su bile smeštene i sve relevantne fmansijske institucije ove petomilionske južnoafričke prestonice.
