Ništa nije slučajno

Lora je nervozno preplitala jedan pramen svoje duge plave kose oko prsta i slušala tišinu koja je vladala u prostoriji. Osetila je kako joj se grudi stežu i kako bi mogla da zaplače, ali suza više nije imala. Presušile su.
Martin Džons je sedeo u fotelji naspram nje i čekao da ona progovori. Izgledao je skrušeno i njoj se učinilo da je i on bio na samoj ivici suza, što ju je još više iznerviralo.
Na sebi je imao skupo, savršeno skrojeno odelo tamne boje u kombinaciji sa svetlom košuljom i nešto tamnijom kravatom zatvoreno crvene boje. Izgledao je otmeno i elegantno kao i uvek i taj njegov namršten izraz lica nikako nije išao uz to držanje tela i to odelo koje je imao na sebi.
Bio je uspešan menadžer i tu svoju uspešnost je pokazivao na sve načine i kroz oblačenje i kroz držanje, prijatelje, odabir mesta na koje je odlazio. Uvek je gledao da sve bude na svom mestu i podređeno položaju na kom se nalazio.
Neki put je čak i nju podsećao na to ko je on i pokušavao je da promeni nešto u njenom ponašanju.
Sa gorčinom u duši se zapitala na šta je mislio kada ju je varao sa svojom sekretaricom. Da li je ta prevara bila sastavni kodeks