Lora je nervozno preplitala jedan pramen svoje duge plave kose oko prsta i slušala tišinu koja je vladala u prostoriji. Osetila je kako joj se grudi stežu i kako bi mogla da zaplače, ali suza više nije imala. Presušile su.
Martin Džons je sedeo u fotelji naspram nje i čekao da ona progovori. Izgledao je skrušeno i njoj se učinilo da je i on bio na samoj ivici suza, što ju je još više iznerviralo.
Na sebi je imao skupo, savršeno skrojeno odelo tamne boje u kombinaciji sa svetlom košuljom i nešto tamnijom kravatom zatvoreno crvene boje. Izgledao je otmeno i elegantno kao i uvek i taj njegov namršten izraz lica nikako nije išao uz to držanje tela i to odelo koje je imao na sebi.
Bio je uspešan menadžer i tu svoju uspešnost je pokazivao na sve načine i kroz oblačenje i kroz držanje, prijatelje, odabir mesta na koje je odlazio. Uvek je gledao da sve bude na svom mestu i podređeno položaju na kom se nalazio.
Neki put je čak i nju podsećao na to ko je on i pokušavao je da promeni nešto u njenom ponašanju.
Sa gorčinom u duši se zapitala na šta je mislio kada ju je varao sa svojom sekretaricom. Da li je ta prevara bila sastavni kodeks ponašanja jednog uspešnog menadžera? Obaveza ili zadovoljstvo, zapitala se ljuta što je uopšte dozvolila sebi da ima takve misli u svojoj glavi.
Lora je izvukla ruku iz kose, malo se uspravila, pogledala je Martina pravo u oči i rekla – Žao mi je, ali ja ne mogu da ti to oprostim.
-Lora, ništa se nije desilo. Nema šta da mi oprostiš – Martin je počeo da podiže glas, na šta se ona namrštila.
-Zatekla sam te u kancelariji kako se ljubiš sa svojom sekretaricom i ti meni kažeš da se ništa nije dogodilo – i sama je počela da diže glas.
Ustala je iz fotelje i otišla na terasu. Imala je utisak da će se ugušiti ukoliko ostane sa njim u istoj prostoriji. Oslonila se na ogradu i nekoliko puta duboko udahnula. Veče je bilo toplo i prijatno, ali ona to nije primećivala. Borila se za vazduh i to malo dostojanstva što joj je ostalo.
Kada je čula njegove korake iza sebe, okrenula se i pogledala ka vratima.
-Da li se sećaš kada smo poslednji put vodili ljubav? – najednom ju je zapitao.
Išao je prema njoj i uskoro njegove ruke su se našle na njenim ramenima. Nju je taj njegov dodir zapekao kao i njegov topao dah koji je osetila na svom licu.
