Amir Rešić javnosti poznatiji kao Nino,bio je pjevač koji je svojim glasom dirao najdublje emocije.Njegov život bio je istovremeno tragičan i veličanstven ispunjen velikim ljubavima ali i bolnim odlukama.
Bile su to devedesete godine kada je Nino Rešić, rođen kao Amir 1964. godine u Bosanskoj Dubici, promenio je veru i ime. Sredinom 1990-ih, na vrhuncu svoje muzičke karijere, prešao je iz islama u pravoslavlje, pri čemu je promenio ime u Nikola. Ova promena verovatno je bila motivisana njegovim ličnim životom, uključujući brak sa suprugom pravoslavne veroispovesti.
Ipak, nakon razvoda 2004. godine, Nino se vratio islamu i ponovo uzeo ime Amir Rešić.
Odrastao je i školovao se u Kozarskoj Dubici u Bosni, a kasnije se preselio u Kruševac u Srbiji. Nino je imao mlađeg brata Dejana. Imao je vrlo srećno detinjstvo, okružen ljubavlju i pažnjom. Kao dete nije imao mnogo prijatelja, jer ih je pažljivo birao. Nino je pričao da je njegovo detinjstvo obeležio njegov brat Dejan koji se rodio kada je Nino imao devet godina. Bio je jako vezan za svoju majku i svako odvajanje mu je teško padalo. Kada je krenuo u prvi razred osnovne škole majka je morala sa njim na čas jer nije hteo da se odvoji od nje, piše Biografija.
- Nino je dobio prvu kćerku Amelu u vanbračnoj zajednici. Nakon toga Nino se dva puta ženio i dobio još dve kćerke Sandru i Tamaru. Iako razlozi njegovog prelaska iz islama u pravoslavlje i promena imena iz Amir u Nikola nikada nisu do kraja razjašnjeni smatra se da je to uradio zbog ljubavi prema prvoj supruzi koja je bila pravoslavne veroispovesti.
Ono što je sigurno jeste to da je njegov ljubavni i porodični život imao veliki uticaj na njegovu karijeru. Ljubavni problemi često su se odrazili i na uspešnost albuma koje je objavljivao.
Sandra Rešić, Ninina kćerka iz prvog braka, krenula je očevim stopama i započela svoju pevačku karijeru. Ona se tri puta pojavljivala u muzičkom šou programu „Zvezde Granda“ i ostvarila zapažen uspeh.
“Ništa, on je mene pitao da li ga volim, ja sam rekla ne. Nikako nisam mogla da ga volim jer ga ne poznajem. Cica je bila ljuta na njega mnogo, ne zato što je prevario i pio nego zato što nas je ostavio u jednoj sobi bez grejanja“, rekla je Sandra Rešić u Premijera Vikend Specijalu i dodala šta nije stigla da ga pita:
- “Što? Što se nisi javio do desete godine? Ima jedna stvar koju nikada nisam rekla, to je ono što sam saznala naknadno. To je priča koju slušam godinama, u vreme kada je bio velika zvezda, menadžeri su mu govorili da treba da govori da nema nikoga i da ne treba da govori da ima dvoje dece. Ja sam čula to od ljudi koji su bili uz njega tada.”Sandra je prokomentarisala njihovih deset godina poznanstva.
“Trudio se, dolazio je kod nas kada mu je bilo teško. Nije imao novca pred kraj, trošio ih je na sve samo ne na nas. Bio je zavisnik od alkohola, lečio se par puta ali nije uspelo. Pio je dve litre vodke dnevno, bio je pitom i miran… Nisam rekla da je on bio loš otac, ali nije umeo.”
Ona je otkrila i kako je izgledao njegov poslednji dan.
“Slušali smo Vidu Pavlović, a ja sam pržila šnicle, ono ulje je prštalo sećam se kao da je bilo juče, jeli smo to i slušali Vidu Pavlović i Vericu Šerifović preko četiri sata, on je pio votku, a ja vodu. Pitao me da li mi treba nešto, ja sam rekla ne i dva dana nakon toga mi je njegov menadžer rekao da je preminuo. Moj otac nije bio dobar za mene i moju majku, ali nije znao bolje, mogu da kažem da je bio dobar čovek. Meni sada ništa ne fali ali sve ostale ljude oko sebe je obezbedio i dao je sve, imao je petosoban stan na Banovom Brdu, šestoro ljudi je imalo ključeve, mi nismo.”Drugi put oženio se 2. marta 1996. godine. Oženio je svoju devojku Saru za koju je smatrao da može da oplemeni i promeni njegov život na bolje u svakom smislu. Ona u je bila velika podrška kako u privatnom, tako i u poslovnom životu. Sa Sarom je dobio kćerku Tamaru.
Umro je 18. oktobra 2007. godine u bolnici u Bijeljini u Republici Srpskoj od posledica upale pankreasa koji je izazvan alkoholizmom.
Imao je 43 godine.
Smrt u 43-oj godini života došla je iznenada, kako je ispričao Nermin, smatrali su da se Nino loše osećao zbog prehlade. Nije htio da ode u bolnicu, iako su ga prijatelji nagovarali. Kada mu je pozlilo, oni su ga odvezli u bolnicu i preminuo je posle nekoliko sati. Obavestili su njegovu rodbinu i prijatelje, a Ninin stric iz Zagreba odlučio je da će sahrana biti po islamskim običajima u Kozarskoj Dubici.
Sahranjen je u svom rodnom gradu Kozarskoj Dubici. Spomenik je na lokalnom groblju podigao Ninin ujak, a na spomeniku se nalazi i mikrofon kao simbol pevačevog života i karijere.
Pored spomen ploče, postavljena je i mermerna knjiga sa emotivnom porukom koju je ispisao njegov blizak prijatelj Neša. Poruka glasi:
„Ti najbolji brate, tako ću te zvati, u mom srcu živiš, tu ćeš i ostati. Voleo si život, imao si mladost, bio naša sreća, bio naša radost, sudbina ti ne dade da dočekaš starost. Od Neše sa porodicom.“
