U današnjem članku donosi se nevjerovatna i pomalo nevjerica izazivajuća priča o ženi koja je godinama vodila nomadski život širom svijeta, a sada se našla u središtu pažnje indijskih i ruskih vlasti.
- Nina Kutina, ruska državljanka, otkrivena je kako sa svoje dve maloletne ćerke živi u pećini usred guste šume blizu Gokarne u južnoj indijskoj državi Karnataki. Njena sudbina sada zavisi od administrativnih procedura koje bi je mogle vratiti u Rusiju, dok se istovremeno vodi pravna i emotivna borba oko starateljstva nad njenom decom. Priča koja izgleda kao filmski zaplet krije godine lutanja, porodičnih sukoba i života na ivici društva.
Prema informacijama iz indijskog Ureda za registraciju stranaca, kontaktiran je ruski konzulat u Čenaju, a završetak procesa repatrijacije se očekuje uskoro. Ruska ambasada u Delhiju, međutim, za sada nije dala zvaničan komentar. Nina, koja se medijima obratila preko ANI i PTI agencija, ispričala je da nije živela u svojoj domovini više od petnaest godina. Za to vreme, proputovala je kroz Kostariku, Maleziju, Tajland, Nepal, Bali i Ukrajinu. Ona je majka četvoro dece, ali tvrdi da joj je najstariji sin tragično stradao prošle godine u saobraćajnoj nesreći u indijskoj državi Goa.
Dok dve ćerke borave s njom, njen jedanaestogodišnji sin se, prema navodima zvaničnika, nalazi u Rusiji. Te informacije već su prosleđene konzularnim službama. Ova situacija je dodatno zakomplikovana kada su vlasti pronašle oca devojčica, izraelskog biznismena Drora Goldštajna, koji takođe živi u Indiji. On je izjavio da je Nina iznenada napustila njihov dom u Goi nakon svađe i da je prijavio njen nestanak policiji. Njegov zahtev je jasan: želi zajedničko starateljstvo i ne želi da deca budu deportovana u Rusiju.
Kutina, sa svoje strane, tvrdi da je od njega pobegla iz straha i ličnih razloga. Ona ne vidi svoj život u pećinama kao beg od stvarnosti, već kao izbor. Nije poznato tačno kada je stigla u šumu u Karnataki, ali je policiji rekla da su se tu zadržale oko nedelju dana. Snabdevale su se osnovnim namirnicama u obližnjoj prodavnici, a pre toga su, prema njenim rečima, živele u sličnoj pećini u Goi. Tamo je, kako tvrdi, rođena jedna od njenih ćerki. Opisuje te dane kao spokojne: deca su spavala, slikala i kupala se ispod vodopada, a ona im je kuvala ukusna i hranljiva jela.
- Optužbe da je decu izlagala opasnosti Nina kategorički odbacuje. „Zmije smo videle nekoliko puta, ali zmije se pojavljuju i u kućama, kuhinjama, pa čak i toaletima“, kaže ona, naglašavajući da se nije radilo o divljini bez kontrole, već o životu u skladu s prirodom. Kada su ih lokalne vlasti otkrile, prebačene su u prihvatni centar. Nina je to okruženje opisala kao nehumano: „Kao da smo u zatvoru. Ne smemo izlaziti, ne smemo biti same. Prljavo je i nema dovoljno hrane.“
Njeni problemi sa vizom dodatno otežavaju situaciju. Iako tvrdi da je izgubila pasoš, vlasti su u njenim stvarima pronašle dokument s isteklom vizom. U Indiju je ušla 18. oktobra 2016. godine s biznis vizom koja je važila do aprila 2017. Nakon isteka, ostala je u zemlji. Godinu kasnije dobila je izlaznu dozvolu iz Goe, a pasoš pokazuje da je 2018. prešla u Nepal. Posle toga njen trag postaje nejasan, iako tvrdi da je od tada posetila najmanje 20 zemalja.
Spekulacije o duhovnim motivima javile su se kada je u pećini pronađena statua hinduističkog božanstva Panduranga Vitale. Međutim, Nina to odlučno negira, ističući: „To nije zbog religije. Volimo prirodu jer nam daje zdravlje. Nije isto kao da živite u kući.“ Njen stav je jasan: život u prirodi za nju i njene ćerke nije bio puka nužda, već način da budu slobodne i da se osećaju sigurno.
Ova priča otvara niz pitanja o tome gde se završava lični izbor, a gde počinje obaveza prema zakonu i bezbednosti dece. Dok indijske vlasti i ruski konzulat pokušavaju da reše pravne formalnosti, Nina nastavlja da ističe kako su njene devojčice srećne, zdrave i voljene, uprkos svemu što su prošle. Njena sudbina, kao i budućnost njenih ćerki, sada zavise od odluka koje će doneti institucije, ali i od složenih odnosa u porodici koja je godinama živela izvan pravila i granica koje određuje savremeni svet. Ostaje samo pitanje da li će njihov sledeći dom biti u Rusiji, Indiji ili na nekom potpuno drugačijem mestu