Nura Salibašić, žena iz Olova, doživela je veliku tragediju koja je obeležila njen život. Naime, njena ćerka je preminula zbog posledica moždanog udara, što je bio šok za celu porodicu. Iako je pretrpela nezamisliv bol, Nura je pronašla način da izdrži i nastavi dalje. Njena emotivna priča, koja je izazvala duboku empatiju, svedoči o snazi koju ima da se nosi sa životnim gubicima.
U razgovoru za tatabrada.tv, Nura je ispričala svoje iskustvo kroz suze i sećanja. Ona nije mogla da veruje da je izgubila svoju ćerku, koja je preminula u 49. godini života, nakon što je doživela moždani udar. S obzirom na to da je bolest trajala 15 dana u bolnici, a potom još dva meseca teške patnje, Nura je pokušavala da se pomiri sa situacijom i da se nosi s bolešću svoje ćerke. Zet je uradio sve što je bilo u njegovoj moći, trošeći velike svote novca i moleći se za izlečenje, ali, na kraju, Bog je odlučio da joj skrati muke, što je Nura prihvatila, iako s velikim bolom.
Životna patnja i prihvatanje smrti – kad je njena ćerka preminula, Nura je pokušala da izdrži koliko god je mogla, govoreći sebi da nije sve u njenim rukama. Na dan kada je ćerka preminula, oslobodila ju je svih patnji, Nura je osećala olakšanje, uprkos tome što je izgubila voljenu osobu. Ona se oslonila na veru i Kuran, koji joj je pomogao da se pomiri s tim gubitkom. Nura je, kako kaže, u tom trenutku pronašla snagu i mudrost: “Daću ti po tvojoj volji, a uzeću ti ono što ja želim”, bile su reči koje su joj pomogle da prihvati božju volju i da nastavi dalje, bez obzira na duboku tugu.
Nura nije zaboravila da se zahvali svom zetu za sve što je učinio tokom bolesti njene ćerke. Njena hrabrost je bila u tome što je, iako bila u dubokom bolu, bila spremna da pruži podršku i razumevanje svom zetu. Rekla mu je da nije dužan da pati zbog toga što je izgubio ženu, već da treba da nastavi svoj život i potraži novu sreću. “Sine, hvala ti na svemu što si učinio za nas, ali sada se ne moraš više patiti”, rekla mu je Nura, pokazujući na taj način duboku ljudsku mudrost i saosećanje.
Njena priča je ispunjena gubitkom, ali i nadom. Kroz sve svoje suze i bol, Nura je uspela da pronađe snagu da živi, uprkos tragediji koja je zadesila njenu porodicu. Ovaj emotivni iskaz pokazuje kako čak i u najtežim trenucima možemo pronaći unutrašnju snagu, veru i ljubav koja nam pomaže da prebrodimo najgore gubitke.
Zaključak: Nura Salibašić je kroz svoju priču pokazala kako gubitak voljene osobe može dovesti do dubokog emotivnog bola, ali i do unutrašnje snage da se prebrodi tuga. Ovaj emotivni iskaz podseća nas na važnost porodice, vere, i sposobnosti da se izdrži kroz najteže trenutke. Ona je primer kako možemo pronaći snagu da se nosimo s gubicima, bez obzira na to koliko teški oni bili.