Nikad dosta

Odlomak

»Svi vi imate nešto zajedničko«, nastavio je ujak. »Svi mi.« Pogleda sve prisutne za stolom. »Smrt.«
Na licima se pojave izrazi zaprepaštenja i neodobravanja.
Ujak glavom pokaže Benjamina. »Žena moga nećaka umrla je na porodu prije nekoliko godina. On još uvijek žaluje za njom.«
U tom istom mučnom trenutku Benjamina preplave gnjev i očaj. Hrana u njegovu želucu se opasno uznemiri. Kako se njegov ujak usuđuje ovo govoriti pred neznancima? Ili bilo kim drugim? Benjamin je samo tražio da ga ljudi puste na miru. Samo to, uistinu? Prodorno je pogledao ujaka u oči slične plavosive boje.
U njima je vidio suosjećanje i još nešto. Odlučnost? Zaškrgutao je zubima i odvratio pogled. Zar je to uopće važno? Plašt tuge koji ga je prekrivao od Aliceine smrti, opet ga je zaodjenuo. Nehajno je odmahnuo rukom kao da to nije važno. Nesumnjivo su i ostali muškarci za stolom jednako malo marili za njegovu prošlost kao i on za njihovu.
Ujak Arthur se okrenuo prema muškarcu s lijeve strane. »Frithovi roditelji poginuli su prije osam mjeseci u brodolomu prilikom povratka kući iz Indije«, nastavio je.
Krupni vikont izgledao je zapanjeno, potom nestrpljivo. »Točno tako. Užasna nesreća. Oluja je nasukala brod na greben.« Pogleda ostale za stolom i slegne ramenima. »Što se tu može? Takve se stvari događaju.«
Benjamin zaključi da je bezosjećajna budala, iako mu pažnju privuče naredna ujakova informacija.
»Chatton je prije godinu dana izgubio ženu, umrla je od zarazne groznice.«
»Nisam je izgubio«, uzviknuo je gospodin, mršavo lice pocrvenjelo mu je od ljutnje. »Ubio ju je nesposobni liječnik i moj susjed kad je inzistirao da po pljusku odu na jahanje.«

Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Komentariši