U današnjem članku prisetićemo se života i ličnosti jednog od najvoljenijih glumaca s prostora bivše Jugoslavije, Borisa Dvornika, čiji su talenat, harizma i ljudska toplina ostavili dubok trag u srcima publike i kolega.
Rođen 1939. godine u Splitu, u porodici drvoseče, Boris je još kao dete pokazivao sklonost ka scenskom izražavanju. Prve glumačke korake načinio je u dečjim predstavama, a iako je najpre učio zanat električara, sudbina ga je ipak odvela u svet glume. Nakon školovanja u Novom Sadu, svoje obrazovanje je nastavio na Kazališnoj akademiji u Zagrebu, gde je dodatno oblikovao svoj izražajni glumački stil.
- Na filmu se prvi put pojavio 1960. u ostvarenju “Deveti krug”, koje se bavilo temom holokausta, i već tada je bilo jasno da se radi o glumcu velikog formata. Ubrzo je postao poznato ime u svetu jugoslovenske kinematografije, a široku popularnost stekao je kroz filmove “Martin u oblacima” i “Prekobrojna”, čime je stao rame uz rame sa tadašnjim glumačkim velikanima poput Ljubiše Samardžića, Milene Dravić i Velimira Bate Živojinovića.
Ipak, život Borisa Dvornika nije bio lišen turbulencija. Njegovo prijateljstvo sa Batom Živojinovićem, koje je dugo bilo čvrsto, 1991. je puklo u jeku političkih previranja, simbolizujući i širi raspad SFRJ. Kasnije su pokušali da obnove odnose, a 2006. su se pomirili putem video linka, ističući da su nesuglasice bile plod nesporazuma, a ne mržnje.
U središtu njegovog privatnog života bila je Diana, žena koju je upoznao dok je bila još tinejdžerka. U braku su dobili sinove Deana i Dina, potonjeg slavnog muzičara. Diana je bila njegov oslonac, životni saputnik i neko ko je nesebično žrtvovao sebe za porodicu. U kasnijim godinama, kada su je zadesili gubici muža i sina u kratkom roku, isticala je kako je emocije zadržala u sebi, ne plačući, već pronalazeći snagu u unutrašnjem miru i stabilnosti.
- Dvornik je bio poznat kao čovek koji nije voleo da druge opterećuje svojim problemima. Kada je bio bolestan, odlazio bi sam u bolnicu, ne želeći da pravi dramu. Depresija i srčane tegobe obeležile su poslednje godine njegovog života. Bio je perfekcionista, uvek predan pripremi svake uloge, i veoma osetljiv na kritike. Diana je otkrila da ga je posebno pogodilo kada je sopstveni dokumentarni projekat morao sam da finansira i realizuje, bez pomoći onih koji su mu to obećali. Osećao se izneverenim i ostavljenim.
U fizičkom smislu, pogoršanje njegovog zdravlja dodatno je ubrzalo padanje i stvaranje hematoma na glavi, što je, prema rečima Diane, trebalo operisati, ali Boris to nije želeo. Pored srčanih problema, nosio se i sa demencijom, što ga je dodatno udaljilo od sveta.
Nakon njegove smrti, sav teret svakodnevnih obaveza pao je na njegovu suprugu. Iako je dotad bila posvećena kući i porodici, brzo se snašla u ulozi glavne odgovorne osobe za finansije i brigu o kućnim ljubimcima. I sama priznaje da se u njihovom domu osećala kao u zoološkom vrtu, s obzirom na broj životinja koje je preuzela pod svoju brigu. Iako povučena, sa tek nekoliko bliskih prijateljica, bila je žena od ogromne snage, sposobna da podnese težinu koju je život stavio pred nju.
Iako je ostavio neizbrisiv trag u filmskoj i televizijskoj industriji, Boris Dvornik nikada nije snimio svoju poslednju scenu u seriji “Bolji život”. Glumica Svetlana Bojković je jednom ispričala kako su svi bili spremni za snimanje na aerodromu u Beogradu, ali se Boris nije pojavio, uz objašnjenje da je „na turneji“. Njeno čuđenje je bilo jasno, jer se već tada moglo naslutiti da je razlog izostanka mnogo dublji, možda čak i povezan sa političkom situacijom i sve češćim tenzijama između bivših jugoslovenskih republika.
Na kraju, Boris Dvornik ostaje upamćen ne samo kao veliki umetnik, već i kao čovek od integriteta, koji je živeo iskreno i strasno, ali je zbog svoje dobrote i poštenja često bio povređen. Njegova životna priča je podsetnik na to koliko su autentičnost, posvećenost i emocija važni, ne samo u umetnosti, već i u svakodnevnom životu.