On je bio poslednja osoba koju bi u agenciji mogla da očekuje. Njene ionako velike zelene oči raširile su se još više dok se pitala zašto li se ovde stvorio. A onda joj je kroz glavu proletela pomisao da je možda došao zbog nje.
Ta ideja delovala je pretenciozno i narcisoidno ali zapravo nije bila takva, jer Mirna Haris bila je izuzetno atraktivna devojka. Imala je optimalnu visinu, telo na čiju građu nije mogla da se požali i prirodno svetloriđu talasastu kosu koja je predstavljala čitavo bogatstvo. Ten joj je bio pravi engleski, beo i na pojedinim delovima lica i tela osut pegicama. Ali ta nesavršenost nije je naruživala, jer imala je slatko lice, pune usne, savršene zube i zelene oči na koje su, naročito u kombinaciji sa riđom kosom, mnogi muškarci „padali”.
Tako da njena pomisao da je i ovaj jedan više koji je „pao” zapravo nije bila ni tašta ni nemoguća. Možda ju je zapazio u kafeu, primetio da ga je par puta zainteresovano pogledala i video kada su Aleks i ona izašli i samo prešli preko ulice, ušavši u turističku agenciju, a onda se zaputio za njom?
– Dobar dan, kako mogu da vam pomognem? – pošto se pribrala od čuda u kome se iznenada našla Mirna mu se obratila.
– Dobar dan – uzvratio je on, ugodnim glasom koji je bio potpuno dostojan njegove markantne muške pojave. Prišao je pultu, osmehom odgovarajući na Mirnin osmeh, a
onda radoznalo primetio: – Kakva slučajnost, vi i ja smo se maločas videli u kafeu preko puta, zar ne?
– Da, čini mi se da jesmo – potvrdila je, ali muškarčevo objašnjenje koje je potom usledilo bilo je za nju razočaravajuće, jer je shvatila da ipak nije ušao u agenciju da bi još jednom video nju, nego iz drugih razloga.
– Prvi put sam u Milčesteru – rekao je. – Ovo mi je u stvari prolazna stanica jer sam krenuo u selo Barvel Hit. Potreban mi je smeštaj. Ne znam kako bih ga drugačije našao nego preko turističke agencije.
Kakva koincidencija, pomislila je uzbuđeno, da je njegovo odredište baš Barvel. A posebno je čudno što je došao u ovo doba godine kad u selo ne dolaze turisti. – Jasno, preko nas možete da obezbedite smeštaj u Barvelu, ali unapred vas upozoravam da tamo nema hotela. Nikakvih, a najmanje onih luksuznih koji nude savršenu udobnost i dobru zabavu. Postoje samo kuće za izdavanje i pansioni koji nude noćenje sa doručkom – napomenula je Mirna jer joj je neznanac delovao kao neko ko se ne zadovoljava bilo čime i navikao je na sve to što je ona upravo nabrojala, a čega u selu nije bilo.
– Znam da je Barvel selo i ništa drugo nisam ni očekivao, ali biću potpuno zadovoljan i smeštajem u pansionu ili nekoj kući – razuverio ju je. – Ono što želim je čista soba, jednostavna i ukusna hrana i boravak u prirodi, a svega toga tamo sigurno ima, zar ne?
– Naravno, toga ima u izobilju – rekla je Mirna, i naterala sebe da najzad spusti pogled sa njegovog lica jer je pomislila kako on sigurno već primećuje kako ga ona opčinjeno posmatra i bilo joj je neprijatno zbog toga. Otvorila je jednu od fioka ispod pulta i izvadila fasciklu sa prospektima i flajerima za pansione i kuće za izdavanje u Barvelu.