Aurelijan je osedlao svog andaluzijskog pastuva i izjahao je u polje da razbistri misli. Osečaj da pod sobom ima rasnog konja, koji se bez problema dao u galop po prostranim pašnjacima, skrenuo mu je misli s trenutnih problema.
Držati Mercedes za ruku dok je očajnički plakala bilo je kao… boravak u paklu. Nikada ranije nije pokazivala šta oseća. Bila je veoma uzdržana i uvek se dobro kontrolisala. Ali njeno telo… bilo je tako podatno i u njemu je prizivalo erotične uspomene. Bilo bi lako gurnuti je na krevet i navesti je na to da mu se poda. Njegovo je telo žudelo za tim. A opet, bio je zgađen nad sopstvenom slabošću prema njoj. Zar ništa nije naučio?
Ali sad nije mogao da otera svoju nelojalnu suprugu. Ruke su mu vezane. Javnost sigurno ne bi pokazala ni truku razumevanja za muža koji je isterao potpuno dezorijentisanu ženu.
S druge strane, bilo je prednosti u tome što mu je toliko blizu. Još uvek ju je želeo, a osetio je kako njeno telo reaguje na njegov dodir, isto kao i kad je to prvi put učinio.
Ali čim se oporavi, završiću s njom, obećao je sebi. Posle skandala koji mu je priredila šta mu je drugo preostalo? Mediji će zaboraviti ovu priču čim se pojavi nova, ali on nikada neće.
Zastao je na vrhu brda odakle se pružao pogled na zelenilo šuma i proplanaka. Sivozeleni zasadi maslina i plodni voćnjaci sa stablima limuna i badema… Velike je žrtve podneo da održi ovo imanje. Očeva strast prema kocki i loše poslovanje koštali su Aurelijana teškog rada. Nije se mučio samo zbog sebe već i zbog Manuele, jer je želeo da bude siguran u to da imanje neće pasti u ruke očeve gramzive udovice, od koje otac nije uspeo da se razvede pre nego što je umro. Pastuv je glasno zanjištao udarivši prednjim kopitom po zemlji. Aurelijan je izgovorio nekoliko reći na španskom, pa se okrenuo i uputio nazad svojoj ženi, pun očekivanja…
