U ovom članku ćemo razotkriti šta je to što mozak obožava, ali što većina ljudi često zanemaruje.
Naš mozak, kao najvažniji organ u telu, vrlo je osetljiv na to što unosimo u njega, ali i na naše svakodnevne navike. Svaka loša odluka može imati dugoročne posledice na naše mentalno zdravlje, a mnoge od tih loših navika često prakticiramo ne razmišljajući o tome kako utiču na nas. Vozite auto i razgovarate telefonom u isto vreme? Vaš mozak trpi. Pušite? Alkohol? Vaš mozak pati. A kad se stalno izlažete stresu, situacija postaje još gora. Mozak je vrlo osetljiv na te uticaje, a dobra vest je da se promene u načinu života mogu drastično poboljšati njegovo funkcionisanje.
- Jedan od ključnih faktora za zdravlje mozga je ishrana. Mozak voli zdravu hranu, prepunu hranljivih materija, sa niskim udjelom masti. Ali šta tačno šteti mozgu, a šta mu koristi? U nastavku ćete saznati šta je to što bi trebalo da izbegavate i koje navike bi trebalo da prihvatite kako bi vaš mozak ostao u vrhunskom stanju.
Jedan od najvažnijih saveta dolazi od Alexandra Vlad Ciurea, neurohirurga sa više od 50 godina iskustva u oblasti. On kaže: “Mozak voli čokoladu, potrebna mu je voda, ali iznad svega voli da se osmehuje.” Iako se mnogi pitaju da li je čokolada dobra za mozak, ona zaista može imati pozitivan efekat, ali samo kada se konzumira umerenim količinama. Čokolada koja je bogata flavonoidima, kao što je tamna čokolada, može poboljšati cirkulaciju u mozgu i podržati njegovo zdravlje. Međutim, važno je ne pretjerivati, jer previše šećera može imati negativne efekte.
Dr. Ciurea, koji je obavio više od 23.000 operacija mozga, ističe kako naš mozak zapravo pati od mnogih modernih navika, koje smo usvojili. Na primer, prekomerno korišćenje tehnologije—telefon, tablet, TV—negativno utiče na naš mozak, jer smanjuje kapacitet za socijalnu interakciju i dovodi do emocionalne izolacije. Komuniciranje putem društvenih mreža postalo je standard, ali, kako tvrdi dr. Ciurea, to je ozbiljna greška. Možemo komunicirati sa svima, ali je važno da se ne distanciramo od stvarnih ljudskih odnosa. Stvoreni smo da živimo u zajednici, a ne u samoći.
- Jutro je ključno za zdravlje vašeg mozga. Prvi koraci do mentalnog zdravlja su zapravo vrlo jednostavni, ali efikasni. Na početku svakog dana, ustajte malo ranije nego obično, otvorite prozor i udahnite svež zrak, uradite nekoliko laganih vežbi i popijte dve čaše vode. Ove aktivnosti ne samo da vas bude, već pomažu vašem organizmu da započne dan na pravi način. Voda, posebno ona sobne temperature, budi vaš probavni sistem, pokreće organizam i priprema vas za izazove dana. A što se tiče spavanja, ono je izuzetno važno—tokom sna, mozak obavlja važne zadatke, kao što su procesuiranje informacija i rešavanje problema. Ako imate težak dan, vaš mozak će pronaći rešenje, ali samo ako ste dovoljno odmorni. Dakle, zanemarivanje sna može ozbiljno uticati na vašu sposobnost da rešavate izazove iz stvarnog života.
Pušenje i alkohol su takođe ozbiljne pretnje zdravlju vašeg mozga. Ta loša navika, kao i loš doručak ili žurba dok jedete, mogu oslabiti vaš mozak i smanjiti vašu sposobnost da se koncentrirate. Doručak, kako tvrdi dr. Ciurea, treba biti miran, opušten, bez stresa i buke. Potrebna vam je tišina da biste maksimalno iskoristili ovaj prvi obrok dana, jer će vam to pomoći da se fokusirate i pružiti potrebnu energiju vašem mozgu.
Mast i meso—šta mozak voli, a šta ne voli? Neurohirurg savetuje da, iako mozak ne voli previše masti, u malim količinama meso, kao što je riba ili ćuretina, može biti korisno. Međutim, potrebno je da birate kvalitetnije meso i da ga ne unosite u prekomernim količinama. Uz to, so i previše začinjena jela takođe mogu negativno uticati na mozak i druge vitalne organe. S druge strane, tamna čokolada i visokokvalitetni med su prijatelji vašeg mozga, jer sadrže hranljive supstance koje podstiču mentalnu jasnoću.
Večera i prejedanje mogu biti problematični za mozak, posebno ako se ne prestanete jesti dok ne postignete potpunu sitost. Preporučuje se da večera bude uravnotežena, bez previše hrane, jer prejedanje može izazvati stres na probavni sistem i mozak. Takođe, izbegavajte gazirane napitke i previše zaslađivača.
- Pijenje kafe može pomoći u trenucima umora, ali je važno piti je polako i umereno. Vaš mozak najbolje funkcioniše u periodima između 10:00-12:00 i 16:00-18:00, kada su najproduktivniji.
Ne zaboravite na sreću—prema rečima dr. Ciuree, najbolji prijatelj vašeg mozga je osmeh. Svi bismo trebali naučiti kako da se izvučemo iz tuge i monotonije, te naučimo da uživamo u malim stvarima. Trenirajte svoj mozak—komunicirajte sa drugima, učite nove stvari, rešavajte zagonetke, čitajte i uživajte u filmovima koji vas mogu nečemu naučiti. Ove aktivnosti pomažu u prevenciji Alzheimerove bolesti i omogućavaju mozgu da ostane zdrav tokom celog života.
Kretanje je ključno za mentalno zdravlje. Fizička aktivnost, kao što je ples, dokazano sprečava rani razvoj Alchajmerove bolesti, dok šetanje i putovanje pomažu u održavanju mentalne agilnosti. Ne zaboravite na dobar san—on treba da traje najmanje šest sati, kako bi mozak mogao da se “očisti” i pripremi za novi dan.
Dakle, kako biste sačuvali zdravlje svog mozga, važno je da u svoju svakodnevnu rutinu uvedete nekoliko jednostavnih, ali izuzetno korisnih navika: pravilnu ishranu, fizičku aktivnost, kvalitetan san i emotivnu dobrobit. Razmislite o tome—vaš mozak je vaš najvredniji organ, a vi ste ti koji ga možete čuvati i negovati!