Neprocenjivi dragulj

Vreme je provodila u negovanju cveća, dugim šetnjama, kao i u redovnom vežbanju. Ljudima iz sela je bila čudna, najpre zato što se drznula da ostavi muža i sinove, potom zato što se moderno oblačila, i što je odbijala da se druži sa seoskim ženama.
Svojim izgledom, Gizem se razlikovala od svih žena u selu. Uvek je bila jarko našminkana, kosu je farbala u narandžastu boju i nosila ju je raspuštenu po leđima, odećajoj se odlikovala mladalačkim stilom i upadljivim šarenilom.
Lejda je bila jedina osoba, koju je Gizem pozivala u kuću. Jedina, koja joj je pomagala, koja joj je pravila dmštvo, sa kojom je mogla o svemu da razgovara.
Kako bi se odužila Lejdi za to što joj je povremeno pomagala oko težih kućnih poslova, ili oko odlazaka u kupovinu, Gizem ju je učila da govori engleski jezik, ah i da se koristi kompjuterom. Na svoj suptilni način ju je podsticala da pronađe način da ode iz sela, jer je bila svesna njenih potencijala, kao i želje da obogati svoj život.
Nije je previše pritiskala, imajući uvida u to kohko su joj roditelji bili konzervativni i staromodni, kohko su držali do tradicionalnih običaja. Samo se nadala da će Lejda, nekim sticajem srećnih okolnosti, uspeti da ode u neki grad, i da će tamo ostvariti sve svoje ambicije.
I sama Lejda se nadala tome.
Svakoga dana se pitala šta je mogla da učini kako bi otišla iz sela, a da, pritom, ne povredi svoje roditelje. Sve je dolazilo u obzir, ali ne i odlazak bez njihove dozvole, bez njihovog blagoslova.
Lejda je beskrajno poštovala svoje roditelje, nikada im se nije suprotstavila, niti je odbila da im nešto učini, ipak. oni su svu pažnju posvećivah svojim sinovima.
Kako je vreme prolazilo, Lejdaje sve više uviđala da su, njeni roditelji, bili nestrpljivi da se ona uda, da ode iz kuće, i time oslobodi mesto zabudućc žene svoje braće. Vršili su posredan pritisak na nju, potpuno ignorišući to što je ona govorila da ne žeh da se udaje, niti da je zainteresovana za nekog momka.
Tada su resili da uzmu stvar u svoje ruke.
Za ono, što je njen otac, Kader Erdenaj, smislio, Lejda je saznala jednog dana, dok je u svojoj sobi dopunjavala knjigu recepata i ilustrovala je prigodnim crtežima. Kroz prozor sobe je ugledala kako se pred dvorištem njihove kuće zaustavlja automobil, iz koga je prvo izašao njoj nepoznati stariji čovek, a potom i mladić, obučen u tamno odclo.
lako nije ni slutila šta je bio razlog njihove posete, osetilaje nelagodnost i strepnju.