Džejson Kigen je besno gledao fotografiju na naslovnoj strani “Star magazina”. Vrlo dobro je znao koja je osnovna tematika ovog časopisa. Bila je to petparačka novina koja se bavila izmišljotinama i tračevima o poznatim ličnostima, takozvana žuta štampa! Dok je smrknuto gledao sebe nagog na fotografiji, još jednom je pročitao komentar: “Najpoželjniji neženja više nema tajni”. Fotografija stvarno nije skrivala ništa. Džejson nije mogao da veruje da se iko usudio da toliko izloži njegovu privatnost. Bilo mu je jasno gde je fotografija snimljena, ali kako je autor uspeo da se prikrade do bazena u njegovoj vili -to mu nije bilo jasno. I pored svih mera obezbeđenja, neko se ipak uvukao na njegov posed. E, pa, otkriće ko je to i dobro ga isprebijati, jer materijalna nadoknada sudskim putem ne može zadovoljiti njegov bes!
Pažljivo je još jednom pogledao fotografiju i to je izazvalo još veću ljutnju – snimak je sačinjen izbliza! Brzo je počeo da traži imena urednika, reportera, fotoreportera, ne bi li otkrio ko je krivac. Ime fotoreportera u potpisu bilo je Fredi. Pa, otkriće ko je taj Fredi, a kad ga se dokopa… Tja, fotoreporter, zašto se ne potpisuje kako treba – paparaco!
Taj dan je za Džejsona Kigena počeo sasvim dobro: trebalo je da njegova firma sklopi veliki posao sa zainteresovanim investitorima iz Japana. Kao i svakog jutra, pokupio je prispele poruke od sekretarice Mis Klark, a onda zatražio da se donesu kafa i novine. Tada je primetio da nešto nije u redu – njegova pedesetogodišnja sekretarica je pocrvenela kao devojčica i stidljivo mu na sto stavila više časopisa. Mis Klark bi retko šta moglo da poremeti, zato mu je i bila odan službenik već desetak godina. U svakoj situaciji je bila prisebna ne dozvoljavajući da njeni lični problemi utiču na posao. Ovakvo njeno ponašanje je iz tog razloga bilo čudno. Odlučio je da popriča s njom odmah po prelistavanju novina, a onda je ugledao kobni “Star magazin”!? Sada mu je bilo jasno crvenilo na licu Mis Klark! Jedva je smogao snage da Mis Klark kaže da mu otkaže sve sastanke za taj dan po cenu da izgubi posao sa Japancima. Nikako nije mogao da shvati zašto je baš on interesantan novinama – po svojoj proceni vodio je sasvim nezanimljiv život. I otkud to da je on interesantan kao neženja? Zašto ne kažu da je vrednost njegove kompanije ta koja je interesantna ženama? To stvarno nema veze s njim….
Mis Klark je bila oniža, debeljuškasta ženica, energičnih pokreta i vedrog duha. Kako nije imala svoju porodicu, ona se za svog poslodavca vezala kao da joj je rođeni sin. Za nju je posao bio zamena za porodični život koji nije imala. Posle smrti svoje majke, trudila se da svom poslodavcu ugodi na svaki način: znala je sve njegove tajne, težak život koji je imao, stalne svađe sa ocem… Listala je svoj primerak “Stara” i nije mogla da ne primeti, iako je gajila izvesna materinska osećanja prema Džejsonu, da je on lep muškarac. Znala je da on ovo doživljava tragično, ali posmatrajući sve sa ženske strane, ovo je moglo samo da mu bude reklama. Sa svojih trideset pet godina, crnom kosom i čelično-sivim očima, Džejson je jako lepo izgledao. Ta fotografija u magazinu je bila lepa na svoj način: prikazivala je muškarca u punoj snazi, kapljice vode koje klize po njegovom mišićavom telu, tako da bi svaka žena poželela da ga dodirne. Izgledao je uzbudljivo i moćno na toj fotografiji – san svake žene. Mis Klark je morala da prekine svoje sanjarenje:
– Mis Klark, doznajte, molim vas, ko je vlasnik “Stara”, i to što pre – začuo se osoran Džejsonov glas.
– Da, gospodine Kigen, još nešto?
– Ništa više. Nazovite me odmah kad budete imali ime vlasnika ovog đubreta!
Mis Klark se odmah dala na posao, razmišljajući kako ovo i nije tako loše. Džejson je u toj meri izgubio kontrolu da će, ako ništa drugo, početi da vodi malo dinamičniji život. Čovek bi pomislio da je Džejson pravi plejboj. Imao je sve preduslove za to: bio je naočit, bogat, šarmantan na svoj način, ali… Već od dvadeset pete godine, Džejson Kigen se izdržavao sam. Odbio je da se povinuje želji svoga oca i postane advokat. Džejsona je više privlačilo građevinarstvo – počeo je kao običan radnik, radeći najteže fizičke poslove, da bi uskoro napredovao do preduzimača, a onda je imao i sreće.
