Napeto sedeći u fotelji, Meredit Brosnan je netremice gledala svoju stariju sestru Vivijen i pitala se kako to da niko nije primećivao ledeni sjaj u njenim očima, koji je narušavao savršenstvo crta tog lepog lica. Zašto se niko nije zapitao koliko je iskrenosti u njenom zanosnom osmehu?
Inače, Vivijen je bila idol svih muškaraca iz njihovog okruženja, onako visoka, vitka, plave kose i očiju privlačila je poglede gde god da se pojavila. Ali činilo se da niko od njih nije uspeo da razotkrije kakva je ona u stvari. Meredit se pitala da li je moguće da samo ona shvata sestrinu pravu prirodu.
Vivijen je sedela za velikim radnim stolom prelistavajući fmansijske knjige i bila je toliko zadubljena u posao da nije primetila sestrino prisustvo. Ili možda namerno neće da me primeti, pomislila je Meredit. To ne bi bilo ništa neobično.
Meredit se nevoljno prisetila da je mnogo puta bila isključena iz života svoje porodice. Ipak, s vremenom se navikla i prihvatila je to znajući da je Vivijen umela da se nametne.
Vesli i Medison Brosnan nisu imali dece i obe su ih usvojili, ali nikada se prema Meredit nisu odnosili blagonaklono kao prema Vivijen. Nikad joj nisu pokazali da je vole.
Možda je razlog tome činjenica da su Vivijen usvojili kao petomesečnu bebu, a Meredit u njenoj sedmoj godini. Ubrzo po dolasku u kuću Brosnanovih Meredit je na svojoj koži iskusila sestrinu ljubomoru. Umesto da joj se obraduje, Vivijen je na nju gledala kao na uljeza, koji će pokušati da joj preotme pažnju jedinih roditelja koje je poznavala.
Čitavog života vešto je pred svima drugima krila svoju pravu narav, ali često se iskaljivala na Meredit bez ikakavog razloga. Ipak, mada se ni roditelji ni sestra nisu ponašali prema njoj onako kako je trebalo, Meredit se dosad osećala zaštićenom i nije znala šta je to neizvesnost.
