U današnjem članku razmatramo iskustvo žene koja se suočava sa dubokim pitanjima o roditeljstvu, životnim odlukama i društvenim normama koje prate te odluke.
Mnoge osobe koje odluče da nemaju decu često se suočavaju sa neprijatnim, čak i uvredljivim pitanjima, kao i osudama zbog svojih izbora. Sari Baton, žena koja je donela odluku da ne postane majka, deli svoje lično iskustvo o tome kako je ta odluka oblikovala njen život i kako je kroz godine došla do mira s njom.
- Kada se seti svog detinjstva, Sari se često seti trenutka iz proleća 1975. godine, kada ju je majka izvela iz škole da bi zajedno provele dan. Sari je tada imala devet godina i izostanak sa nastave bio je pravo iznenađenje za nju. Taj dan su odlučile da posete Metropolitan muzej umetnosti na Menhetnu, a zatim ručaju u dobrom restoranu. Međutim, pre nego što su krenule na ovo putovanje, svratile su do kuće majčine terapeutkinje, gospođe Abramson, koja je bila žena sa staromodnim izgledom. Ovaj susret bio je Sari zbunjujuć, jer nije bila sigurna šta se tačno od nje očekuje i zašto su uopšte došle.
Terapeutkinja joj je rekla da zna koliko je volela svoju baku, koja je preminula tri godine ranije od raka dojke. Gospođa Abramson je opisivala baku kao osobu koja nije bila sposobna da pruži ljubav, ali Sari je imala sasvim drugačije iskustvo. Njen odnos s bakom bio je ispunjen ljubavlju i pažnjom, zajedno su crtale, gledale filmove i provodile mnogo vremena zajedno. Sari nije shvatala da odnos bake i unuke može biti lakši i drugačiji od odnosa majke i ćerke, naročito jer nije bila svesna problema s kojima se njena majka suočavala, uključujući gubitak vlastite majke u detinjstvu.
Sari se setila da je njena majka, iako je volela svoje ćerke, imala velikih problema sa roditeljstvom. Kada je Sari bila mala, majka je delovala kao da voli da se igra s njom, ali kako je odrastala, počela je da primećuje da je njena majka bila iscrpljena od brige o deci. Sari je svedočila kako se majka borila sa svim obavezama koje su dolazile s roditeljstvom, i često se pitala kako bi njena majka izgledala kao osoba koja nije imala decu. Kasnije, tokom terapija, pokušala je da razjasni majčine odluke, shvatajući da je majka postala roditeljka vrlo mlada, što je verovatno uticalo na njen pogled na roditeljstvo.
- Kada je bila starija, Sari je počela da se suočava s pitanjima o tome da li je ona sama sposobna za roditeljstvo. Bilo je trenutaka kada je preispitivala da li je materijal za roditelja i kako bi se nosila s izazovima koji dolaze s odgajanjem dece. S vremenom je shvatila da se njezina želja za roditeljstvom smanjivala, a suočavanje sa društvenim normama koje stigmatiziraju žene bez dece dodatno je otežavalo njenu odluku. Zamišljala je kako bi bila označena sebičnom, kao žene u njenoj porodici koje nisu imale decu, i to ju je često sprečavalo da preispita svoje želje.
Kroz godine je Sari pokušavala da razjasni da li je njen stav prema majčinstvu rezultat njenog odgoja i ranijih iskustava, ili jednostavno refleksija njenog prirodnog stava prema životu. Iako je bila u braku i razmišljala o deci, nikada nije mogla da se pomiri sa željom za roditeljstvom. Njeno lično iskustvo sa terapijama i preispitivanjima o majčinstvu nastavilo je da je vodi prema zaključku da nije želela decu.
Kada je imala 44 godine, tokom medicinskog zahvata zbog ginekoloških problema, Sari je konačno shvatila da zapravo nema želju za majčinstvom. S tim u vezi, ona i njen suprug su odlazili na tretmane neplodnosti, iako je bilo jasno da Sari nije bila spremna za roditeljstvo. Ironično, dijagnoza koju je dobila dovela je do olakšanja – ne samo za nju, već i za njenog supruga. Sari se sada pita da li bi se njeno viđenje života i roditeljstva promenilo da je odrasla u drugačijem okruženju, ali kako vreme prolazi, čini se da je njena odluka o životu bez dece postala ključni deo njenog identiteta.
Danas, sa 54 godine, Sari uživa u životu bez dece, slobodna je i neopterećena, i smatra da je njena odluka bila prava za nju. Iako nikada neće potpuno razumeti sve aspekte svog stava prema roditeljstvu, sigurna je da je njen život bez dece ispunjen i da nije potrebna dodatna obaveza da bi postigla sreću.