Korina je ćutala. Dobro je znala koliko je Fren sebična i samoživa i sve to je nije nimalo čudilo. Drugi ljudi su mogli da se prevare, opčinjeni Freninom zanosnom lepotom. Ta lepota je bila glavni razlog što se niko nije trudio da zagleda dublje. Korina međutim, nije imala razloga da bude opčinjena tom lepotom, odavno je upoznala Fren. U stvari, poznavala je u dušu.
Naravno, nije bila ljubomorna. Doduše, ponekad bi joj palo na pamet da bi bilo prijatno posedovati tako zanosnu lepotu. Pored Fren, uvek se osećala nekako sivo i bezlično. Bila je skromna i tiha, i povučena u sebe. Uvek je bila u Freninoj senci, mada je Fren bila dve godine mlađa od nje.
Frenin otac je bio glumac, pa je i ona bila čvrsto rešena da krene njegovim stopama. Pre nekoliko meseci je završila glumačku školu i sada je nastupala u jednom pozorištu. U stvari, uloga je bila beznačajna, ali je Fren smatrala da je to dovoljno za početak i da prave uloge tek treba da dođu.
Korina je znala daje i njen otac mnogo voleo Fren. U stvari, bila je sigurna da bi on mnogo više voleo da mu je ona kćerka. Čak je nekoliko puta napomenuo da je Korina na svoju majku. Ona, naravno, to nije mogla da zna, jer joj je majka umrla nekoliko meseci po njenom rođenju.
Sa Bemis, Freninom majkom, Korina se odlično slagala. Bemis i Korinin otac su predstavljali izvanredan par. Oboje su uživali u luksuzu. Živeli su, kako se to kaže, brzo i raskošno.
