Moj muž i ja smo u braku 10 godina. Više od 7 njih pokušavamo da dobijemo dete. Beskrajne posete lekarima, tretmani za plodnost i slomljena srca. Ispostavilo se da sam ja neplodna. Zajedno smo to oplakali… ili sam bar mislila da jesmo.
I evo nje. Njegova najbolja prijateljica iz detinjstva, Lea (34). Prisutna je tokom čitavog našeg braka. Nikada mi se nije dopadalo koliko su bliski, ali sam poštovala njihovu prošlost. Sve do sada.
Lea je zatrudnela nakon kratke veze sa tipom koji je pobegao čim mu je rekla. Sada, nekoliko nedelja pre termina, tražila je od mog muža da joj bude porođajni partner. Već tada mi je bilo neprijatno, ali onda je usledio pravi šok: želi da on bude upisan na krštenicu.
Kao otac deteta. Jer je “on najbliže ocu što će beba imati” i “ionako nema svoju decu, pa kakva je razlika”
Ostala sam zatečena. Rekla sam mužu – apsolutno ne. To je ogromna, životno važna odluka koja utiče na mene, naš brak i našu porodicu. On je rekao da sam “sebična” i “ogorčena” zato što ne mogu da imam decu. Rekao je da mu je možda ovo jedina šansa da bude otac, čak i ako nije biološka.
Rekao je da joj je već obećao da će biti u porođajnoj sali i da ga je Lea već navela kao kontakt za hitne slučajeve.
Molila sam ga da razmisli šta to znači za nas. Samo me je gledao kao da sam ja problem. Rekao je da je Lei potrebna pomoć. Da je sama, uplašena, puna hormona i da sam ja “okrutna”.
A onda je Lea povukla šokantan potez. Poslala mi je glasovnu poruku. Potpuno u suzama, pričajući kako je mislila da sam ja dobra i razumna, kako bih “baš ja trebalo da razumem kako je to toliko želeti dete”. A onda je izgovorila ovo:
“Ako ti stvarno stalo do Majka, pusti ga da ima ovo. Samo jedno dete. Ne tražim ni pare, samo njegovo ime. Ako je toliko važno, kasnije ću ljudima reći da je otac deteta preminuo.”
Bila sam kao ŠTA?! Taj nivo manipulacije mi je podigao pritisak. Rekla sam joj da me više nikada ne kontaktira i rekla svom mužu da, ako potpiše tu krštenicu, može da spakuje stvari i zauvek ide da se igra porodice sa njom. On sada govori da sam mu postavila ultimatum, da ga “primoravam” da bira između “pomoći bespomoćnoj bebi” i ostanka u braku sa nekim “ko očigledno prezire materinstvo”.
Ne prezirem materinstvo. Prezirem to što se osećam izbrisano, kao da sam samo neka “jalova zamena” dok on postaje otac tuđem detetu, a ja treba to da prihvatim kao da je normalno.
Dragi ljudi, da li ja gubim razum? Jer imam osećaj da me ubeđuju da treba da dopustim da moj muž glumi oca bebi svoje najbolje prijateljice i potpiše pravni dokument koji bi ga vezao za to dete — i za nju — do kraja života.
izvor: brightside.me
The post „Neću dozvoliti da moj muž bude porođajni partner svojoj najboljoj drugarici — on je oženjen, a ne dežuran za samohrane mame.“ appeared first on Zdravlje priroda.