Sali je duboko udahnula kad su se otvorila vrata lifta. Stigla je na sprat šefovskih kancelarija u elektronskoj kompaniji, koja pripada njenom šefu.
Ovo je tek jedna od njegovih uspešnih firmi. Montez se bavi izdavaštvom i telekomunikacijama. Odnedavno se interesovao i za hotele, pa je investirao u ekskluzivne butik-hotele na najegzotičnijim odredištima.
Sali je znala da će joj sve ovo nedostajati. Nedostajaće joj zajednički ručkovi s koleginicama u kantini. Nedostajaće joj da radi u ovoj zgradi, koja je već postala turistička atrakcija zbog svoje atraktivnosti. I, naravno, nedostajaće joj njen posao.
Hoće li joj i Mašimo nedostajati?
Pogledala je u debeli tepih, koji je vodio do vrata njegove prostrane kancelarije. Puls joj se ubrzao. Možda ona nije izgubila razum zbog njega, kao mnoge druge mlade žene, ali nije ni šlepa. Zaista je neverovatno privlačan. Morala je to da prizna iako je bio otelotvorenje svega što je prezirala.
U svom ofisu spustila je torbu na radni sto pa je pokucala na vrata Masimove kancelarije. Kad je ušla, Mašimo je podigao glavu s kompjutera i odgurnuo stolicu.
- Kasnite! – rekao je umesto pozdrava.
Preleteo je pogledom preko nje primetivši njen uredni sivi kostim, urednu belu bluzu i uredno vezanu plavu kosu. Hladna. Nepristupačna. Nikad je ništa nije moglo izbaciti iz koloseka, a njene oči nikad nisu odavale ni najmanji znak ličnog interesovanja.
A žene su ga volele. Bio je dovoljno razuman da to pripiše delom svom izgledu, a delom svom bogatstvu. Ta kombinacija uvek je bila ubitačna. - Moj radni dan zvanično počinje za osam minuta – ispravila ga je Sali mirno.
Dopustila je sebi da ga gleda drugačijim očima, jer je znala da njeno vreme ovde ističe. Zaista je privlačan. Ta crna kosa… markantne crte, a tek te tamne oči! Bilo je trenutaka kad je osećala da je on znatiželjno posmatra. Možda čak zainteresovano?
