Bilo mu je jasno da je ona već odlučila i da njegove reči neće moći ništa da izmene. Odavno je naučio da treba pustiti ljude da misle šta im je volja. On ništa nije mogao da izmeni. Ako se ne bude mešao, šanse da bude povređen biće manje. Uostalom, Kejla nije mogla da zna kakva su bila njegova osećanja prema dečaku.
– Bobi! Detektive Palmer, koliko puta ste već bili suspendovani s posla? – Kejla je povukla kraj novina, da bi skrenula pažnju na sebe.
– Ove godine? – upitao je Bobi nedužnim glasom.
Njegove krupne oči polako su se podigle prema njenima. Dah joj je zadrhtao dok je Bobi posmatrao. Protiv svoje volje osetila je kako joj puls kuca ubrzanim ritmom.
– Šta si večerao sinoć?
– Bilo je ukusno…
– Koliko veza sa ženama si imao tokom protekle godine? – nastavila je.
– Koliko vremena imamo? – upitao je, dok je polako sklapao novine.
– Detektive Palmer, jasno ti je da je moj posao da pronalazim nove roditelje našoj deci. Ja donosim odluku o tome kome ću poveriti dete. Ti nisi među ljudima kojima bih odobrila da usvoje neko od te dece. Zaista te molim da mi se više ne mešaš u posao. Da li si me shvatio?
Oči su mu bile tamne dok je posmatrao podignutih obrva.
– Nemaš prava da razgovaraš sa Drejkom o njegovom usvajanju, pre nego što o tome porazgovaraš sa mnom. Ja sam zakonski, moralno i etički odgovorna za tu decu. Dužna sam da im obezbedim odgovarajuću zaštitu – pošto je uspela da osvoji njegovu pažnju, prišla je korak bliže.
– Ne mogu da dozvolim da tom dečaku ulivaš lažnu nadu, niti da mu daješ prazna obećanja. On je već doživeo previše ružnog. Selio se od jednog doma do drugog…
– Kejla! – viknuo je.
Poskočila je od jačine njegovog glasa. Zašto je uvek uspevao da je izbaci iz ravnoteže? U isto vreme bila je besna i na njega i na sebe.
– Bilo bi bolje da se zamisliš nad sopstvenim problemima. Hoćeš li da razgovaramo o lažnim nadama i praznim obećanjima? Ti i tvoja prokleta agencija neprekidno mu nalazite staratelje od kojih on odmah pobegne. Onda zovete mene da vam ga pronađem i dovedem natrag i sve počinje iz početka.
Kako se usuđivao da kritikuje njen rad, pomislila je gnevno. Činila je sve što je bilo u njenoj moći da obezbedi tom dečaku pristojan dom. Uostalom, njegovo mešanje u njen posao, moglo je sve drugo, ali ne i da joj pomogne. – Svakako bi bilo bolje da se ne mešaš u moj posao… Meni bi bilo lakše da ga obavljam. Zaista mislim da nemaš prava da komentarišeš moje postupke sa decom. To ne spada u tvoja zaduženja. – Moja zaduženja? Zaista sam zapanjen, gospođice Everet. Ja sam ovde da brinem o deci, a ne o lepim neudatim ženama, kao što si ti – zavalio se u stolici, a njegov pogled izazivački je klizio po njenom telu.
Nauči da veruješ
Ljubavni romani