Natali Fos je, naravno, bila u dubo- koj crnini. Ah ni ta sumorna odcća nije mogla da prikrije njenu prelepu plavu kosu i savršene linije i obline.
Vi ste Iber Depoh? – obratila se mlađem čovcku, pruživši mu ruku.
On je iznenađeno pogleda. Očekivao je da vidi neku praznoglavu vetropirku, ah pred njim je stajala šarmantna žena sa izrazitim samopouzdanjem.
Izgledate zbunjeni, gospodine Depo-h – primetilaje.
Da, izvinite, zaista sam zbunjen -odvratio je. – Veoma ste se promenih.
-Za vas se to ne bi moglo reći.
Bio sam ubeđen da me se nećete setiti. Da me nećete prepoznati – na usnama mu se pojavi jedva primetan osmeh.
Prvo ste bih nadzornik trećeg odelje-nja, zatim upravnik svih odeljenja i najzad direktor i očeva desna ruka – Natali ga pogleda i osmehnu mu se. – Kao što vidite, znam sve o vama. S ocem sam, bez obzira na naše nesuglasice, sve vre-me održavala kontakte.
Iber joj otvori vrata na kolima, za- tim obiđe oko njih i sam se smesti za volan.
Pretpostavljao sam da nećete želeti da odsednetc u porodičnoj kući, pa sam vam rezervisao apartman u hotelu ,,Lu-son”. Sve vreme boravka imaćetc na raspolaganju kola i vozača. Što se tiče policijskih formalnosti, sredio sam da ne morate odmah da stupite s njima u kontakt, jer bi vas njihova pitanja mogla potresti.
Pažnja kojom ju je okružio Iber Dcpoli impresionirala je mladu Natah. A i inače se nalazila u duševnom stanju kada je svako ljudsko biće izuzetno osetljivo na odnos drugih osoba prema njemu.
Ibcr Dcpoli jc svoju pažnju zaista umeo tačno da odmcri da nc izgleda ni nepažljiv ni nametljiv. Za vremc vožnje ograničio se na to da uslužno, ali krat- ko i sažeto odgovara na njena pitanja koja su se uglavnom ticala tužne cere- monije koja im je predstojala, i stanja u firmi. Natali bi ga s vremena na vreme krišom pogledala. Delovao je prijatno i umirujućc na nju.
Sada mi je potpuno jasno zašto vas je moj otac toliko cenio – rekla mu je dok su ulazili u predvoije hotela. -I mi slim da je potpuno bio u pravu.
-Hvala, gospođice Fos – osmeh samozadovoljstva preleteo je Depohjevim hcem.
Ispratio ju je do hfta, pa zastao i pružio joj ruku. Ona ga panično pogleda.
-Ne, molim vas – izgovorila je brzo.
-Nemojte još da odete! Molim vas… – oklevala je trenutak, a onda dodala:
-Dođite sa mnom gore! Da popričamo još malo… Ako niste zauzeti…
Noseći Natalin prtljag, liftboj ih otprati do apartmana, otključa vrata i uvede ih u luksuzan salon. Primivši napojnicu od Ibera, brzo se izgubi.
Zatvorivši vrata za njim, Iber se okrete i ispitivački pogleda devojku. Sa zadovoljstvom je konstatovao dajoj u očima iskri neki čudan sjaj, koji je značio i molbu i poruku. Da, to je ipak bilo ono što mu je godilo. Njena hladnokrvnost bila je samo maska, iza koje je pred ljudima krila svoj strah i bojazan od usamljenosti. Taj sjaj, to su bile suze koje su punile njene oči.
Nasledstvo