U današnjem članku donosimo priču koja otkriva šokantnu stvarnost britanskog naslednog sistema, kroz slučaj sestara koje su izgubile nasledstvo vredno gotovo milion funti, i to naizgled legalnim putem
- . Sve je počelo krajem 2023. godine kada su sestre Liza i Nikol obaveštene da su nasledile imanje od pokojne tetke Kristine u londonskom Vimbldonu. Umesto sreće, ova vest im je donela niz neprijatnosti i nepravdu zbog koje su se osećale potpuno bespomoćno.
Samo nekoliko dana nakon što su saznale za nasledstvo, na njihova vrata je pokucao nepoznati muškarac i ljubazno zatražio da napuste njegovu kuću. Policija je potvrdila da postoji nalog kojim se one moraju iseliti. Pojavio se čovek po imenu Tamaš Sverčok, koji se predstavio kao „prijatelj“ pokojnice, a sa sobom je imao testament iz 2016. godine u kojem je on naveden kao jedini naslednik i izvršilac volje.
Iako je dokument delovao zvanično, sumnje su se brzo nagomilale. Kristina je u to vreme bila teško pokretna, retko je imala posete, a njena bliska prijateljica Su nikada nije ni čula za Tamasa. Osim toga, njen suprug Denis je tada još bio živ, što znači da po britanskom zakonu nije mogla raspolagati kućom bez njegove saglasnosti. Dodatnu sumnju izazvala je i pogrešno upisana adresa, kao i činjenica da je zgrada navedena kao Tamašova adresa sagrađena tek 2021. godine.
Uprkos brojnim nelogičnostima, britanska policija nije pokrenula istragu, a ni služba za ostavine nije reagovala. Liza i Nikol su ostale same, bez finansijskih sredstava za tužbu, bez podrške i suočene sa osećajem nepravde. Njihova borba je postala simbol kako sistem, koji bi trebalo da štiti prava naslednika, zapravo može da ih ostavi potpuno nezaštićenima.
- U korenu ovog problema leži sistem Bona Vacantia, javna baza podataka koja beleži imovinu preminulih osoba bez poznatih naslednika ili testamenta. Iako je baza prvobitno bila korisna za firme koje traže zakonite naslednike, kriminalne grupe su je prepoznale kao idealno mesto za sofisticirane prevare. Mehanizam prevare je jednostavan: pronađe se osoba koja deluje kao pogodna meta, sastavi se lažni testament i pokrene se digitalni proces ostavinske rasprave.
Od 2017. godine, ceo proces je digitalizovan, što znači da nije potrebna fizička provera, identifikacija ni prisustvo podnosioca zahteva. Prevaranti jednostavno predaju formular i sami tvrde da nije potrebno plaćanje poreza, bez ikakve dokumentacije. Rezultat? Sistem baziran na poverenju postao je savršeno oruđe za one koji žele da izbegnu zakon.
- Ova praksa se sve češće pojavljuje, a BBC je zabeležio više slučajeva sa istim obrascem. Čarls Hakston, usamljeni čovek iz Londona, imao je dva stana – jedan stvarni, drugi izmišljen. Prevarant Roland Silje podneo je zahtev i nasledio imanje, koje je veštački procenjeno ispod poreskog praga. Džordž Vun iz Zapadnog Londona izgubio je svoju kuću koju je Silje prodao za 360.000 funti, dok nadležni organi nisu reagovali. Majkl Džad, bivši obaveštajac, nikada nije pomenuo naslednika Belu Kovača, koji je ipak dobio imanje – opet vrednovano ispod granice za porez.
Istraživanjem finansijskog forenzičara Grejema Baroua otkrivena je mreža povezanih lica i firmi. Tamaš Sverčok, Roland Silje i Bela Kovač pojavljuju se u više sumnjivih testamenata, sa firmama registrovanim na iste adrese. Mnoge firme nisu imale stvarnu delatnost, bile su zatvorene zbog neregularnosti, a testamenti su pisani istim stilom i čak potpisivani istom rukom – prema rečima grafološkinje Kristine Strang.
Ove prevare imaju razorne posledice za porodice. Kuća Kristininih sestričina bila je provaljena nakon što je Tamas podneo zahtev. Kuća Čarlsa Hakstona je pretvorena u plantažu marihuane. U slučaju Majkla Džada, transakcija je zaustavljena u poslednjem trenutku zbog poreske sumnje.
Suština problema leži u digitalizaciji sistema, kojom je ukinuta prethodna praksa ličnog pojavljivanja i polaganja zakletve pred službenikom. Time je sistem izgubio svoju zaštitnu funkciju. Danas, kako upozorava bivši poslanik i pravnik ser Bob Nil, “kriminalci u tišini pljačkaju mrtve, koristeći rupe u zakonu koje niko ne zatvara”.Ova priča ostaje snažna opomena da čak i naizgled stabilni pravni sistemi mogu biti zloupotrebljeni, dok istinski naslednici ostaju nezaštićeni, obespravljeni i prepušteni sopstvenim sredstvima