U današnjem članku vam donosimo đivotnu priču Italijansko-tuniska glumice Klaudija Kardinale, koja je bila proglašena među 50 najlepših žena na svetu od strane Los Anđeles Tajmsa, postala je ikona filmske industrije tokom 60-ih i 70-ih godina.
Njena lepota i talenat učinili su je jednom od najsjajnijih filmskih zvezda tog vremena. Njena prisutnost na filmskim setovima ostavljala je snažan utisak, a mnogi glumci, uključujući neke od najvećih u tom periodu, zaljubili su se u nju.
- Jedan od njih bio je i Marčelo Mastrojani, njen kolega iz filma Il bell’Antonio iz 1960. godine. On je razvijao duboka osećanja prema Klaudiji, ali ona ga je odbila. Iako je insistirao na tome da su njegova osećanja bila iskrena, Klaudija je verovala da su glumci, posebno oni koji rade sa koleginicama, skloni zaljubljivanju, što je dovelo do toga da nije uzvratila njegova osećanja.
Njihov odnos na filmu bio je ispunjen istinskom empatijom, koja je bila očigledna u svakom kadru, ali izvan toga ostali su samo prijatelji. Kasnije, 1962. godine, Klaudija je upoznala Alena Delona tokom snimanja filma Leopard u režiji Lučina Viskontija. Delon, kao i Mastrojani pre njega, zaljubio se u nju, ali Klaudija nije uzvratila osećanja, te su ostali samo prijatelji koji su održavali odnos tokom godina.
Njena karijera nastavljala je da raste, a uskoro je igrala u filmovima sa velikim zvezdama, među kojima je bio i Omar Šarif. Ubrzo je dobila ugovor na sedam godina, a ključnu ulogu u njenom životu igrao je Franko Kristaldi, producent sa kojim je započela saradnju. Iako je njena karijera bila u punom usponu, Klaudija je nosila i jednu tajnu. U tom periodu, bila je trudna, a otac deteta, koji je bio iz Tunisa, nije želeo da ima ništa sa njom ili s detetom. Kristaldi je organizovao njen porođaj u tajnosti, a mali Patrik je odrastao u Italiji, pod brigom časnih sestara, pre nego što je bio poslat Klaudijinoj porodici u Tunis.
- Klaudijin sin je u javnosti bio predstavljan kao njen brat, dok je istina bila potpuno drugačija. Filmadžije su dugo krile njenu pravu priču, pa je čak i njen glas sinhronizovan jer je imala jak francuski akcenat, što nije bilo u skladu sa njenim ulogama u filmovima. Klaudija se kasnije, kada je bila spremna, poverila i svom sinu o pravoj prirodi njegove prošlosti. Godine 1975. obratila se italijanskom novinaru Encu Bijagi, kome je ispričala istinu o svom iskustvu.
Klaudija je otkrila da je bila silovana od strane starijeg muškarca, što je bio tragičan i traumatičan događaj u njenom životu. Iako je sve to bilo bolno, ona je priznala da je najlepša stvar koja joj se desila iz te situacije bila rođenje njenog sina. Iako su okolnosti bile teške, Klaudija nikada nije razmišljala o abortusu. Muškarac koji je bio odgovoran za to silovanje tražio je od nje da abortira, ali ona je ostala čvrsta u svojoj odluci da zadrži dete.
U kasnijim godinama, Klaudija je završila svoj odnos sa Frankom Kristaldijem, kojeg je opisivala kao mentora, ali je takođe priznala da nije bila zaljubljena u njega. Mnoge godine je provela sa njim, ali je shvatila da je on bio prilično opasan čovek za njen život. Zbog javnog imidža, njen sin Patrik je još dugo vremena bio predstavljen kao njen mlađi brat, a istina o njegovom poreklu bila je skrivena.
Kada je Klaudija napokon odlučila da otkrije istinu, objasnila je da joj je bilo teško doneti tu odluku jer nije imala dovoljno hrabrosti ranije. Smatrala je da je tada, u to vreme, hrabrost bila neophodna, ali bi volela da je sve to otkrila svom sinu mnogo ranije. Iako je morala doneti ovu tešku odluku, smatra da je to bio ispravan korak, koji je kasnije, iz njenog ugla, bio nužan.
Klaudija Kardinale je, kroz sve svoje teške trenutke, ostala snažna figura koja je pokazala izuzetnu hrabrost i posvećenost porodici, a njena priča je postala inspiracija za mnoge žene koje su prošle kroz slične izazove.