Da sam samo gost na tuđem venčanju na kojem je neki čovek udario neku bebu. Jer nisam mogla da verujem da je moj muž na dan našeg venčanja, pred svima, podigao ruku na mog sina.
Moj sin je drhtao, stežući obraz koji je već počeo da pocrveni. Nije plakao glasom-samo je disao isprekidano poput ribe bez vode.
I nisam mogao da se pomerim.
“Smiri se”, proključala je Saše, čvrsto me uhvativši za lakat. – To nije staklo. Naučiće.
Optuži me. Da sam ga loše odgajala. Da moje dete to zaslužuje.
Pusti me napolje, rekao sam tiho. Moj glas se tresao. I on je to osetio. Samozadovoljno se nasmešio.
– Ne sramite se. Upravo smo se venčali. Ne pravite scene.
Sramota Da li je to bila njegova reakcija
Prišao sam sinu i čučao. Već je jecao.
– U redu je, dušo… ovde sam… mama je ovde … zagrlila sam ga, zadavila vrisak u grudima.
Šapat mi se začuo iza leđa.
– To je ozbiljno?…
– Udari ga, u redu?…
– A ona … izvinite?
Saša mi je prišao.
– Skloni to. To je venčanje, a ne vrtić. Izaberite: Da li ste sa mnom ili sa njim?
Jesam li sa njim?
Sa sinom?
Sa osobom koju nosim u sebi devet meseci, a zatim još pet godina u naručju?
Nešto u meni se pokvarilo. Ustao sam.
– Napusti.
– Ti si luda! pokušao je da se nasmeši, ali lice je belo.
– Poludeo sam kad sam mislio da možeš da voliš i mene i njega. Ali sada… sada sam trezan kao i uvek.
Neko pljesne za mnom. Nisam gledao ko. Sve je mutno. Cveće, stolnjaci, muzika, gosti. Samo je moj sin bio stvaran.
Hajde, idi, viknuo je Saša. – Videćemo koliko daleko stižete do šefa sa bebom u naručju! Gde? Mami?
– Bosi ili ne-daleko od tebe. Sada. Zauvek.
Skinuo sam cipele. Uzeo sam sina u naručje.
I otišao sam. Preko stolova. Šapatom. Kroz muziku koja je i dalje zvučala kao da se ništa nije dogodilo.
Na izlazu me je zaustavila mama.
– Čekaj … idem sa tobom.
– Mama.…
– Video sam sve. Ako ostaneš, izgubićeš se. Ako izađete, biće bolno. Ali to će biti tačno.
Napolju je bilo tiho. Moj sin mi se prikovao za vrat.
– Mama … neće li više biti sa nama
I prvi put u nekoliko sati osetio sam vazduh.
Godinu dana kasnije, nisam se setio datuma venčanja. Ali Datum razvoda je u mom kalendaru označen posebnim alarmom.:
bio je to dan kada sam izabrao sebe. I svoje dete. Ne haljina. Ne fotografije. Nije iluzija.
I znaš šta Uradio sam pravu stvar.
PREUZETO