Oborila je pogled pa su duge i guste trepavice potpuno zaklonile njene neverovatno lepe, krupne, zelene oči. Onda je podigla glavu i otvoreno pogledala u čoveka koji je stajao pred njom.
Bred Bejli! Gospode, da bar nije toliko lep, da ima dug kukast nos, da je crven u licu, zadrigao….! Umesto svega toga, pred njom je bio izrazito visok i vitak čovek, lep kao grčki bog.
Veoma je dobro znala da ni on nije ravnodušan jer je osetila da je naprosto guta pogledom. Imala je na sebi tanku suknju bež boje i istu takvu jaknu, nešto nalik na uniformu. Suknja je bila dovoljno kratka da otkrije njene
vitke, lepo oblikovane noge. Zapravo, u njih je Bred sve vreme zurio iako je pokušavao da se kontroliše.
– Želite li nešto? – upitao je posle dužeg ćutanja. – Možda nešto da popijete?
Nora nije mogla odmah da mu odgovori. Sve je na njemu bilo tako privlačno, neodoljivo: njegov osmeh, glas, sugestivni pogled. A činilo joj se kao da joj se na neki način podsmeva, kao da ništa od svega ovoga ne shvata
ozbiljno. Njoj je prvo bilo pomalo neugodno, onda je srce počelo da joj lupa sve jače. Već je šest godina radila u policiji i imala je iskustva sa svakakvim svetom. Valjda Bred Bejli nije primetio da se u njoj nešto događa i da ju je osvojio na prvi pogled.
