Jesenji Krstovdan zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji jer nas podseća na dva velika događaja: na pronalaženje časnog Krsta na kome je bio razapet Gospod Isus Hristos i na njegov povratak iz Persije u Jerusalim.
Krst, kao najveća hrišćanska svetinja, nije samo simbol stradanja, već i znak pobede, vaskrsenja i spasenja. Upravo zato ovaj dan ima snažnu duhovnu poruku i mnogi vernici ga obeležavaju postom i molitvom, verujući da se tako približavaju Bogu i jačaju svoju veru.
Na sam praznik preporučuje se da jutro započne tihom i iskrenom molitvom, jer se veruje da ona donosi mir u duši i štiti od zla. Krstovdan je dan kada se hrišćani posebno sećaju da je Bog pobedio smrt i tamu, i da je Hristov krst postao oruđe oslobođenja od greha. U narodu postoji duboko ukorenjeno verovanje da molitva upućena časnom krstu ima moć da rastera zle sile i otkloni neprijateljstva, kako spoljašnja tako i unutrašnja.
- Jedna od najpoznatijih molitvi vezanih za ovaj praznik započinje rečima: „Slava Gospode, Krstu Tvome Časnome!“ Ove reči nisu samo usmena formula, već izraz dubokog poštovanja i ljubavi prema krstu kao simvolu Hristovog stradanja i pobede. U molitvi se priziva Gospod da ustane i razveje svoje neprijatelje, da se zli udalje od Njegovog prisustva i da nestanu kao dim koji iščezava ili vosak koji se topi na ognju. Takva slika snažno dočarava moć Božje sile, pred kojom tama nema nikakve vlasti.
Dalje, u molitvi se naglašava da se svi oni koji vole Boga i osenjuju se znakom krsta nalaze pod posebnom zaštitom. Oni radosno ispovedaju veru i obraćaju se krstu rečima: „Raduj se, prečasni i životvorni Krste Gospodnji.“ U hrišćanskoj tradiciji krst nije samo drvo patnje, već i izvor života, jer je na njemu Gospod porazio smrt. Zato se veruje da krst tera đavole i svaku silu tame, ne svojom materijom, već snagom Onoga koji je na njemu bio raspet i koji je u treći dan ustao iz mrtvih.
Posebno je važno to što molitva podseća na Hristov silazak u pakao, gde je slomio demonsku moć i otvorio ljudima put ka večnom životu. Odatle proizlazi i misao da je časni Krst darovan ljudima kao zaštita, kao oružje protiv neprijatelja duhovnih i telesnih. On je znak da nismo sami i da, bez obzira na iskušenja i teškoće, imamo moćnog zaštitnika i zastupnika.
- Na kraju, u molitvi se upućuje i molba da krst uvek pomaže verniku zajedno sa Presvetom Bogorodicom i svim svetima. Time se naglašava zajedništvo nebeske i zemaljske Crkve: dok se ljudi mole na zemlji, sa njima stoje u molitvi i svi sveti u nebeskim obiteljima. Reč „Amin“ na kraju nije samo zaključak, već pečat vere i poverenja da su izgovorene reči istinite i da će doneti plod.
Ovaj praznik u narodu nosi i dodatne običaje i verovanja. Ljudi veruju da dan posvećen krstu ima posebnu snagu i da ga treba provesti u miru, uzdržanju i skromnosti. Zato se na Krstovdan obavezno posti, i to najstrožim oblikom – suhojedenjem. To podrazumeva konzumiranje hrane biljnog porekla, bez ulja i bez termičke obrade. Takva uzdržanost nije sama sebi cilj, već znak pokajanja i spremnosti da se vernik očisti od greha. Ako praznik padne za vikend, tada se dozvoljava upotreba ulja, ali se i dalje čuva duh skromnosti.
Narod veruje da molitva krstu posebno štiti dom i porodicu od nesreće. U nekim krajevima običaj je da se ujutru na Krstovdan ukućani okupe, zajedno pomole i prekriže, verujući da će tako njihova kuća biti zaštićena tokom cele godine. Postoji i izreka: „Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti“, koja podseća da pravo poštovanje krsta nije samo u znaku ruke, već i u srcu i delu.
Zbog svega ovoga, Krstovdan se doživljava kao vreme pročišćenja i obnove. On poziva vernike da se sete svojih grehova, da se okrenu ka molitvi i da se ponizno podsete da bez krsta nema ni vaskrsenja. Istovremeno, praznik donosi radost, jer svedoči da je krst znak Božje ljubavi i Njegove pobede.
Na taj način, jesenji Krstovdan nije samo uspomena na istorijske događaje iz ranog hrišćanstva, već živa poruka koja se prenosi iz generacije u generaciju. To je dan kada krst sija kao znak nade i sigurnosti, kada molitva otvara put ka Bogu, i kada vernici doživljavaju duboku povezanost sa nebeskom stvarnošću. Upravo zato ovaj praznik ostaje dragocen u srcima vernika, kao svedočanstvo da nas časni i životvorni Krst uvek vodi ka svetlosti, veri i večnom životu.