Moj tata je građevinski inženjer, čovek koji je ceo svoj profesionalni život posvetio projektima koji oblikuju gradove i infrastrukturu.
Njegov radni stol često je prepun planova, crteža i papira, ali ono što me je posebno zaintrigiralo bila je mala kutija punih CD-ova koju sam jednog dana pronašla u njegovom radnom kutku. Na prvi pogled, sve je izgledalo dosadno i uobičajeno – svaki disk imao je oznaku koja je upućivala na neki tehnički projekt, tipa: „Projekat za tunel broj 7“ ili „Most preko reke X“. Sve su to bili nazivi koji su odražavali ozbiljnost i profesionalizam njegovog rada, ali ništa što bi moglo probuditi moju radoznalost kao dete.
- Ipak, jedan disk je odmah privukao moju pažnju. Na njemu je pisalo: „Alisa u zemlji čuda“. Taj naslov je bio u suprotnosti sa svim ostalim, i nisam mogla da ne primetim tu čudnu neskladnost. Uvek sam čula za tu priču – Alisa u zemlji čuda često se koristi kao metafora za nešto neobično, čudno, pa čak i jezivo. Pomislila sam: šta li moj tata skriva na ovom disku? Možda neka mračna tajna, nešto što se razlikuje od njegovih običnih projekata Moja radoznalost je odmah preplavila moju maštu.
S velikim uzbuđenjem i neizvesnošću, stavila sam CD u računar. Srce mi je brže kucalo dok sam čekala da se sadržaj učita. Očekivala sam nešto potpuno drugačije – možda snimke, beleške ili čak neki eksperimentalni rad, nešto što bi se moglo povezati sa misterioznom prirodom naslova. Moja mašta je već krenula u pravcu neobičnih teorija, skoro poput scene iz filmova u kojima deca otkrivaju skrivene tajne svojih roditelja.
Ali ono što sam videla kada se disk učitao, potpuno je promenilo moj pogled na celu situaciju. Na disku nije bilo nikakve mračne tajne, nikakvih misterioznih projekata ili jezivih sadržaja. Umesto toga, neko je čitao bajku „Alisa u zemlji čuda“ na engleskom jeziku. Moj tata je disk koristio kao alat za učenje engleskog jezika, beležeći bajke koje voli da sluša dok usavršava svoj vokabular i veštine čitanja.
Osećaj iznenađenja i razočaranja bio je snažan. Sve moje filmske teorije o skrivenim tajnama i neobjašnjivim projektima odmah su pale u vodu. Umesto nečega jezivog, naišla sam na običnu, svakodnevnu aktivnost mog tate – njegovo samoučenje engleskog uz pomoć bajki. Bio je to trenutak u kojem sam shvatila koliko je moja mašta bila aktivna i koliko ponekad pretpostavljamo nepostojeće misterije u životima ljudi koji su nam bliski.
Ovo otkriće, iako na prvi pogled razočaravajuće, zapravo je bilo i poučno. Naučila sam da često projiciramo svoje strahove i pretpostavke na druge, posebno kada su u pitanju ljudi koje volimo. Moj tata nije bio tajanstveni čuvar mračnih tajni, već jednostavno čovek koji koristi kreativne metode da unapredi svoje znanje. Alisa u zemlji čuda, koja je na prvi pogled izgledala kao simbol nečeg neobičnog i misterioznog, u stvarnosti bila je sredstvo za učenje i lični razvoj.
- Takođe sam shvatila koliko su percepcija i očekivanja moćni. Moja priprema da otkrijem jezivu tajnu bila je proizvod mog preteranog gledanja filmova i romana koji prepliću misteriju i stvarnost. Često tražimo senzaciju tamo gde je zapravo jednostavnost i svakodnevni život, a ovo je bio savršen primer toga.
Na kraju, taj disk i njegovo neočekivano otkriće pretvorili su se u priču o tome kako lako možemo biti prevareni vlastitim maštanjem i očekivanjima. Ponekad su stvari onakve kakve izgledaju, a ne kako ih zamišljamo. Moj tata nije čuvao mračne tajne – on je čuvao diskove sa bajkama koji su mu pomogli da uči engleski, dok sam ja, njegova ćerka, naučila lekciju o strpljenju, pretpostavkama i lepoti običnih stvari.
Ovaj mali događaj postao je za mene simbol realnosti nasuprot očekivanjima, ali i podsetnik da u svemu, čak i u banalnom, možemo pronaći zanimljive i poučne priče. Alisa u zemlji čuda na disku mog tate sada za mene simbolizuje upravo to – čudo u svakodnevnom životu i lekciju o tome koliko je važno ne preuveličavati stvari koje ne razumemo.