Almir je sklonio ruku s Belinih usta i jedva je savladao želju da je poljubi.
-To su opcije, pa birajte.
Bio je iznerviran, ali ne zbog nje, već zbog svoje slabosti. Uprkos njenom ponašanju, bila je to najprivlaćnija i najpoželjnija žena, koju je upoznao. I nimalo nije imun na nju.
Kako je to ponižavajuće! Zar je sličniji ocu nego što je mislio?
U međuvremenu je shvatio da ona nije kriminalac i da nije pokušala da mu ukrade dragocenu kobilu. Zar treba da joj bude zahvalan što je iznajmila Amiru i što je očigledno stigla tamo nekoliko minuta pre lopova. Almir se nasmejao pomislivši kako su lopovi bili zapanjeni kad su ušli u praznu štalu.
U svakom slučaju, neće ispuštati Amiru iz vida dok se ne vrati u palatu. A to je značilo da mora zadržati i izazovnu malu vešticu.
Dok je posmatrao njeno lice, u Almiru se javila pohota, kakvu nikad nije osetio. lako joj je lice bilo crveno od vrućine i besa, a plava kosa isušena i oči iritirane, bila je prelepa. Kao princeze iz bajki…
Nažalost, nije pitoma, kao one. Ona je divlja princeza!
U njenim plavim očima, koje su sevale, primetio je koliko se teško kontroliše. Bila je spremna za borbu, ali se uzdržavala. A Almir se znatiželjno pitao šta je to pokušavala da prikrije od njega.
Pošto je navikao da ga svi poštuju i da su pred njim poslušni i ponizni, bilo mu je teško da se nosi s njenim drskim ponašanjem lišenim poštovanja.
-Obično se ljudi trude da mi udovolje – rekao je da bi je sprečio da opet izrazi nepoštovanje.