Stojeći pred vratima njegove sobe, u mislima je konstruisala njegov lik. Slutila je da mu je kosa svetla, a oči tople i plave, da se neprestano osmehuje, da je ljubazan i prijatan, da će biti obradovan njenom posetom i počastvovan onim, što je imala da poruči.
Ispunjena zadovoljstvom i slatkim iščekivanjem, odlučno je kucala na vrata.
Lice joj je ukrašavao osmeh, dok joj se u očima čitalo ushičenje. Ona je zaista imala uverenje da upravo stupa u novo poglavlje svoga života, tokom kojeg će steći ljubavnog saputnika o kakvom je maštala. I na kojem će joj pozavideti sve prijateljice, naravno! Bez tog momenta bi sve bilo besmisleno!
Nije je pokolebalo to što niko nije odgovorio na njeno kucanje. Džonas ju je čekao, pouzdano! S obzirom da ga je smatrala intuitivnim, verovala je kako je on, nekim šestim čulom, predosetio da ga je, upravo toga jutra, očekivao susret sa sudbinom!
