Mesec nad pustinjom

Kasi se bacila na krevet i počela da plače. Robert joj je izjavio ljubav, ali je ne voli istinski. Nije mogao da podnese poraz i zato je po svaku cenu hteo da je odvuče u krevet.
Dugo nije mogla da zaspi. Legla je i ustajala iz kreveta, šetala se po sobi, plakala i brisala suze i smišljala šta da radi. Konačno, kada više nije mogla da izdrži, obukla je pantalone i majicu i sišla u kuhinju. Popila je čašu limunade, a onda je izašla napolje. Vazduh je bio svež i ona ga je nekoliko puta udahnula punim plućima. A onda se uputila prema jezeru na kojem se kupala sa Korbinom i raspravljala sa Robertom.
Išla je polako, nogu pred nogu i uživala u noćnoj svežini i lepoti. A onda se iza jednog drveta pojavio Robert. Kasi se učinilo da je to neko biće sa druge planete, da je to, konačno, neko ko je došao da joj ispuni snove. Bez mnogo razmišljanja je raširila ruke i primila ga u zagrljaj.
Ljubili su se ludo, okretali, zaustavljali, ponovo nastavili da se vrte u ritmu strasti i želje koju nikako nisu mogli da utole.