Maks je ipak imao jednu slabost, koja je svake godine u određenoj mračnoj noći oživljavala. Ako tu noć nije mogao da provede s porodicom, tražio je društvo, obično žensko. Tako je pre pet godina završio u nekakvom baru u Madridu, gde je slučajno sreo bivšu ženu najboljeg prijatelja svog oca.
Ivonina majka Frensis bila je ranjiva duša, puna bola, i odveo ju je kući da spreči nasrtaje nečasnih muškaraca.
Ona ga je zabavljala, ali mu je i otkrila porodične probleme, koje Ivona i njen otac nikad nisu spominjali. Kad je narednog jutra sreo Ivonu, u deliću sekunde morao je da donese odluku.
Ivona ga je već nekoliko godina obožavala i, kako je odrastala, sve mu je teže bilo da to ignoriše. Iskušenje je postalo još veće kad je izrasla u lepu i zgodnu devojku, ali bila je premlada i neiskusna za kratku aferu.
Njen osmeh zamenili su zbunjenost i neverica, a zatim očaj.
Mogao je da to ispravi. Mogao joj je objasniti da se ta noć s Frensis svela na razgovor uz vino i poljubac u obraz pre nego što je otišla u krevet. Mogao je da se upusti u flert s Ivonom, ali čemu? Pa odlučio je da se nikad neće oženiti niti će imati decu. Njegov brat i sestre možda su promenili mišljenje o tome, ali Maks nije. I nikada neće.
Šta je tada bila alternativa? Ohrabriti Ivonu? Provesti s njom noć i slomiti joj srce? Ne. Iskoristio je priliku da je okrutno odbije, ali zapravo joj je učinio uslugu…
Maks je znao da je ona sad besna, možda čak i povređena, i da ne želi da glumi verenicu. Ali više nije bilo povratka i izvući će samo najbolje iz toga.
