Jako podnevno sunce je ulazilo kroz širom otvoren prozor obasjavajući sobu kojom je dominirao veliki krevet. Toaletni sto je bio prepun bočica različite veličine i oblika, a pored keramičkog umivaonika su bili uredno složeni peškiri.
Mlada devojka se polako protegnu u krevetu probudjena sunčevim zracima koji su joj pali na lice. Ustala je i ogrnula kućnu haljinu a zatim prišla umivaoniku i iz velikog bokala sipala vodu da bi se umila. Sela je za toaletni sto i počela da češlja svoju dugu kosu boje meda, snaţnim i ritmičkim pokretima. Njeno lice bilo je mekih crta sa punim, senzualnim usnama, pravilnim nosom i očima boje zlata. Veštim pokretima podigla je kosu u jednostavnu, nisku punĎu i preko nje navukla mreţicu pričvrstivši je ukosnicama. Nakon toga je ušla u garderobu i odabrala modernu haljinu za jahanje sa visokim okovratnikom.
Džulijana Vestvud imala je osamnaest godina i bila je starije dete grofa Milborna, veoma uglednog i cenjenog pripadnika visokog društva. Artur Vestvud, lord Milborn, bio je udovac i veći deo vremena provodio je na svom imanju u Hempširu.
Džulijana je volela prirodu koja je okruţivala njihov porodični zamak i uživala je da dane provodi jašući na svojoj kobili Midnajt. Čitava armija baštovana odrţavala je vrtove koji su se nalazili neposredno uz zamak, i Džulijana je volela da šeta kroz njih.
Često bi provodila vreme gledajući svog mladjeg brata Gereta dokse igra u vrtovima zamišljajući da je veliki vitez. Geret je imao osam godina i odrastao je bez majke koja je umrla radjajući ga u poznijim godinama. Dţulijana se trudila svim snagama da svom bratu zameni majku i otac joj je na tome bio neizmerno zahvalan. Trudila se da vaspita Gereta kao budućeg naslednika titule i glave velike porodice Vestvudovih o kojoj će morati da vodi računa.
Pogledala je svoju visoku i vitku figuru u ogledalu i kritički se odmerila, bila je zadovoljna onim što je videla. Namestila je mali šeširić na glavu, uzela rukavice i bič i polako izašla iz svoje sobe, nigde nije žurila.
