Marijeta Aleksejenko, poznata kao Marija među prijateljima i porodicom, podelila je svoje lično iskustvo u borbi s postporođajnom depresijom, izazovima majčinstva i procesom koji je išao od stresa i sumnje do postepenog uspostavljanja ravnoteže. Njen put je bio ispunjen emocionalnim turbulencijama, ali je na kraju uspela da pronađe unutrašnju snagu i mir.
Uvod u izazove majčinstva
Marijeta je tokom svoje prve trudnoće bila ispunjena optimizmom i nadama. Njena trudnoća je bila planirana i bez većih komplikacija. Vodila je aktivan život, radila je posao koji je volela i bila u stabilnom braku više od pet godina. Međutim, rođenje njenog sina ubrzo je promenilo sve. Iako je bila presrećna zbog dolaska svog prvog deteta, nije ni slutila da će biti suočena s neslućenim izazovima.
Prve noći nakon porođaja, iako je dete mirno spavalo, Marijeta je osećala sve veću teskobu i anksioznost. Fizička iscrpljenost, nespavanje i problemi s dojenjem dodatno su pogoršali njeno stanje. Druga noć u porodilištu bila je potpuni haos – beba je non-stop plakala, a Marijeta nije uspela da uspostavi dojenje, što je izazvalo ogromnu krivicu.
Borbena svakodnevica i početak depresije
Nakon izlaska iz porodilišta, Marijeta je nastavila da se oseća izgubljeno. Nedostatak sna, opsesivna briga o zdravlju deteta i stalna preispitivanja vlastitih sposobnosti dovodili su je do ozbiljnog stresa. Iako je njen muž pomagao, Marijeta je osećala kako je sve teže da se nosi s novim ulogama majke. Svaka sekunda provedena sa sinom bila je ispunjena strahom i nelagodom.
Jedan od najtežih trenutaka bio je trenutak kada je, držeći sina u naručju, počela da plače dok je posmatrala muža. Osećala je snažnu emocionalnu distancu, uprkos tome što je njen sin bio uredno negovan. Ovaj trenutak je bio ključan u njenom razumevanju da pati od postporođajne depresije – stanja o kojem se često ćuti.
Poraz i suočavanje s krivicom
Marijeta je priznala da je zanemarivala mnoge aspekte svog života, uključujući fizičke promene koje je doživela nakon porođaja. Osećala je kao da je život podeljen na dva dela: „pre“ i „posle“ trudnoće. Nepovratne promene na telu, umor i svakodnevni stres postali su njena realnost. Da bi bar na trenutak zaboravila na prazninu koju je osećala, šetala je sa sinom satima, čak i po hladnom vremenu.
Visoki zahtevi koje je postavljala sebi kao majci nisu pomogli. Verovala je da je dobro majčinstvo povezano sa stalnim izlascima napolje s bebom, što joj je samo otežavalo život, dok je zanemarivala svoje fizičke i mentalne potrebe.
Jednom, dok je uspavala sina na bračnom krevetu, otišla je na par minuta pod tuš. Kroz trenutnu žurbu i napetost, beba je skoro pala, što je pogoršalo njen osećaj krivice. Opsesija čistoćom i brigom za svaki detalj o opremi za bebu, kao i za dom, dovela je do gubitka dragocenog vremena, a time i kvaliteta njenog odmora i oporavka.
Podrška i novi početak
Iako su roditelji i prijatelji pokušavali da je podrže, Marijeta je sve to doživljavala kao trivijalne komentare koji su samo povećavali njen osećaj neadekvatnosti. Istovremeno, preseljenje u stari kvart u centru Moskve i angažovanje pomoći u kući doneli su joj olakšanje. Te promene omogućile su joj da, barem delimično, izbegne pritisak kućnih poslova.
Iako je početak bio težak, korak po korak, Marijeta je ponovo otkrivala sebe. Počela je da koristi društvene mreže, što joj je omogućilo da se poveže s prijateljima i drugim majkama koje su prolazile kroz sličnu situaciju. Ove nove veze bile su neprocenjive i pružale su joj emocionalnu podršku koju nije mogla da nađe u neposrednoj okolini.
Takođe, počela je da se opušta uz čitanje i gledanje edukativnih emisija, što je umesto stagnacije, dovelo do novog intelektualnog stimulansa. Tokom proleća, kada je vreme postalo prijatnije, provodila je više vremena napolju sa sinom, a ubrzo su nestali strahovi o njegovom razvoju.
Zaključak: Lekcije iz majčinstva
S vremenom, Marijeta je uspela da prebrodi najteže trenutke. Dete je poraslo, i iako nisu bili svi problemi rešeni, prošlo je mnogo manje vremena do trenutka kada je postala smirenija. Najveća prekretnica desila se kada je rodila svoju drugu ćerku. Za razliku od prve trudnoće, drugi put je ušla u majčinstvo sa većim smirenjem i razumevanjem prirodnog toka stvari.
Shvatila je da se prava sreća ne sastoji u perfekcionizmu ili želji da ispunimo nerealna očekivanja. Naučila je da je ključ u prihvatanju svojih osećanja, traženju podrške kada je potrebna, i davanju sebi prostora da bude “dovoljno dobra” majka, a ne savršena. Iako nije bilo lako, Marijeta je naučila da uživa u svakom trenutku sa svojim detetom, svesna da je majčinstvo proces u kojem su prihvatanje i balans ključni za očuvanje mentalnog zdravlja.
