Bila je sredina avgusta. Vrućina, neuobičajena za San Francisko, bila je nepodnošljiva. Većviše od tri nedelje nije pala ni kap kiše, a temperatura se nijednom nije spustila na neku prijatnu vrednost. Ko god je mogao, pobegao je iz grada na odmor. U agenciji za nekretnine sa jednostavnim nazivom „Agencija Gregson”, zaista je bila mrtva sezona. Gospodin Gregson je na svojoj jahti isplovio iz grada, a njegov i zamenik, gospodin Reding, sedeo je u svojoj kancelariji i,po svemu sudeći, vodio je neki privatni razgovor, jer je Norma Džons kroz staklenu pregradu mogla da vidi kako se zavodnički smeje i gladi svoje ridje brkove.Ona zevnu. Jutros je vodila jednog klijenta u obilazak kuće i, otkad se vratila, telefon nije zazvonio. Ona izvadi mobilni telefon i poče da kuca poruku svom mužu dogovarajući se sa njim o tome ko će da dovede decu sa treninga.Odjednom, ulazna vrata se širom otvoriše i u kancelariju ulete njena mladja koleginica Džilijen Kalan.
Uf, kako lepljivo vreme! Jedva sam izdržala. Šta imamo ohladjeno? Neću koka-kolu, ona goji -reče ona na brzinu, pre nego što je otišla da se osveži u malom kupatilu.Kada se vratila i sela za sto preko puta Norminog, ona prekrsti noge, uze čašu limunade koju joj je Norma sipala i zavali se u svojuudobnu stolicu sa srećnim uzdahom.
-Uf! E, ovo danas je bilo iskušenje.