U današnjem članku donosimo vam priču o porodici Kričak iz sela Žunja kod Brusa, koja je imala veliku želju da svog sina Jovicu oženi i obezbedi mu miran porodični život, ali su umesto sreće naišli na obmanu i razočaranje.
- Iako su ugovoreni brakovi između pripadnika različitih nacija često znali da budu uspešni i dugotrajni, ova porodica je prošla kroz iskustvo koje ih je skupo koštalo, i materijalno i emotivno.
U mnogim krajevima Srbije i dalje je prisutna praksa da se brakovi sklapaju uz pomoć provodadžija, naročito kada mladići žive na selu gde je teško pronaći suprugu spremnu da prihvati seoski način života. Upravo takva situacija zadesila je i Jovicu, koji je želeo da pronađe ženu s kojom bi zasnovao porodicu. Njegova majka Božurka otvoreno je govorila o tome koliko je teško privući devojke u selo, jer mnoge kada čuju za ime Žunje odmah odmahuju glavom, kao da je reč o kraju sveta. Njihova nada bila je da će rešenje pronaći u Albaniji, verujući da bi devojke odatle možda bile spremnije da prihvate život u seoskoj sredini.
Prva devojka iz Albanije koju su upoznali stigla je sa svojom porodicom i nekoliko dana boravila u njihovom domu. Bila je iskrena i otvoreno priznala da nije spremna na život u selu, što su Kričaci prihvatili bez ljutnje. Iako im je bilo teško, cenili su njenu poštenost. Ali, nada da će Jovica dobiti snajku i dalje je tinjala, pa su se obratili provodadžiji koji im je obećao da će pronaći pravu ženu za njihovog sina.
Nažalost, upravo tu počinje njihova muka. Božurka je kasnije priznala da je uvek bila sklona da veruje ljudima, pa je tako i provodadžiji poklonila poverenje. On je delovao uverljivo, imao je priču koja je ulivala sigurnost, ali se pokazalo da je sve radio iz ličnog interesa. Prema njenim rečima, postojao je dogovor između njega i devojke iz Albanije, pa su pare koje je porodica dala verovatno podelili. Umesto da ispuni obećanje i pomogne Jovici, provodadžija je iskoristio njihovu želju i lakovernost.
- Kada se pojavila druga devojka, sve je već od početka delovalo sumnjivo. Božurka je primetila da devojka gotovo ne ispušta telefon iz ruku i stalno je sa nekim razgovarala. Njen odnos prema domaćinstvu bio je hladan i nezainteresovan, a ono što je usledilo potvrdilo je Božurkine sumnje. Na dan kada je rešila da ode, devojka je iščupala kabl za telefon, verovatno kako porodica ne bi mogla odmah da nekoga obavesti. Toga dana su se oko kuće pojavljivala nepoznata kola, što je dodatno probudilo osećaj da se nešto sprema. I zaista, samo što je Božurka pomislila da situacija nije čista, devojka je spakovala torbu i nestala.
- Taj trenutak bio je potvrda da su prevareni. Osim što je Jovica ponovo ostao bez supruge, porodica je izgubila i novac, a provodadžija se nakon svega više nikada nije javio. Za porodicu Kričak to je bio bolan udarac, jer su pored materijalne štete osetili i sramotu što su naseli na prevaru. Ipak, ono što ih krasi jeste nada i optimizam. Božurka je istakla da njen sin nije izgubio veru u ljubav i da će, bez obzira na dosadašnja razočaranja, jednog dana pronaći svoju pravu srodnu dušu.
U razgovoru je otkrila i zanimljiv detalj o Jovici – iako živi na selu, on poseduje neverovatan talenat za pletenje, pa mnogi kažu da plete bolje od većine žena. Taj dar ga izdvaja i daje mu posebnu draž, a majka veruje da će baš ta njegova osobenost privući neku devojku koja će znati da ceni njegove kvalitete, marljivost i dobrotu.
Priča o porodici Kričak zapravo oslikava širu sliku života u seoskim sredinama Srbije, gde mladi ljudi često nemaju mogućnost da zasnuju porodicu zbog udaljenosti od gradskih centara, ekonomskih problema i predrasuda prema selu. Ugovoreni brakovi nekada jesu bili izlaz iz tih situacija, ali kada u igru uđu ljudi spremni na prevare i manipulacije, nade i snovi porodica mogu biti uništeni.
Ipak, ova priča nosi i važnu poruku – i pored svega, vera u ljubav i nada u bolje sutra ne smeju da nestanu. Božurka i Jovica i dalje veruju da će se jednog dana u njihov dom useliti prava snajka, iskrena i spremna da deli život sa čovekom koji ima mnogo toga da pruži. Njihova upornost i spremnost da pokušaju ponovo govore o snazi porodice i ljudskoj želji za zajedništvom.
Na kraju, iako su naišli na lažnog provodadžiju i prošli kroz neprijatna iskustva, porodica Kričak ostaje primer ljudi koji, uprkos svim nedaćama, nisu izgubili ono najvažnije – veru u ljubav i iskreno uverenje da će Jovica jednog dana pronaći sreću koju zaslužuje.