Da li će ona ikad doživeti romantičnu aferu? Njena osećanja prema muškarcima bila su ambivalentna. Posle očeve smrti paparaci ih nisu ostavljali na miru i umnogostručio se njen strah od muškaraca, pa su učestali i napadi panike.
Godinama nije dopuštala nijednom muškarcu da joj priđe. Selila se s jednog bezbednog mesta na drugo, najčešće okružena ženama telohraniteljima. Povremeno su je braća upoznavala s nekim od svojih prijatelja, ali i da je poželela da se s nekim spetlja, braća joj to ne bi dozvolila.
Arslan, najbliži prijatelj porodice, bio je jedini muškarac kom je verovala. On je stidljivi zaluđenik kompjuterima, koji je onomad pomogao policiji da je lociraju i vrate porodici. Volela ga je kao prijatelja i spasioca, ne kao muškarca.
Njegova veridba doprinela je tome da ona izađe iz svog „zatvora”. Za njega bi sve učinila. Ako je želeo da ona prisustvuje njegovom venčanju, ona će, naravno, to učiniti iako to znači da će se pokazati u mnoštvu, na javnom mestu.
Sada kad je u stanju da živi normalno, poželela je da promeni pravila igre. Želela je da se, kao i njena sestra, raduje vikendu s nekim do koga joj je stalo. Želela je da bude onakva kakva bi bila da nije kidnapovana i maltretirana. A to se neće desiti ako i dalje bude živela izolovano.
Pozivnicu za bal slučajno je pronašla u gomili pristigle pošte, a ta dobrotvorna večera organizovana je radi prikupljanja novca za siročad.
Nije mnogo razmišljala, obavestila je svoje obezbeđenje i obukla sestrinu svečanu haljinu boje šampanjca, koja joj je odlično pristajala. Uzela je i Anđeline minđuše, kao i svoj broš s tasterom za slučaj opasnosti. Na usne je nanela nežan rože ruž, a kosu je pustila po ramenima.
