Prepun zahvalnosti, Bernard je jeo sendviče u krevetu, žmureći. I žvakanje mu je, zbog stepena umora, predstavljalo problem. Zaspao je odmah pošto je odložio tanjir na komodu.
I sama Sijera je pojela svoje sendviče. Kada se opružila pored Bernarda, bilo je neminovno da se zapita da li su poslednji put delili postelju. Obuzeo ju je duboki očaj, duboka patnja. Ona je obožavala da provodi noći sa Bernardom, da se budi u njegovom zagrljaju. Sve to joj je bilo važnije od onoga što joj nije pružao, od onoga za šta je, kao njegova partnerka, bila uskraćena. Kao ljubavnica, smatrala se retko privilegovanom.
Jedino što joj je nedostajalo, bilo je Bernardova ljubav, kao i jasnija vizija njihove budućnosti. Zbog te praznine je i sputavala svoje emocije prema njemu, plašeći se razočarenja. Njeni strahovi su se, paradoksalno, obistinili onda kada su joj se emocije razmahale. Dozvolila im je da se iznedre u danu u kome je Bernard planirao da joj kaže da je ostavlja.
Surova igra sudbine…
Šta drugo?
Sijera nije umela da, takav tok događaja, objasni na drugačiji način. Čekala su je teška vremena, sa tom mišlju je utonula u san.
Kada se probudila, otkrila je da se, nesvesno, primakla Bernardu, da se njeno telo nalazilo tik uz njegovo, da su im kože bile stopljene. Htela je da se odmakne, ali ju je on, ne otvarajući oči, obuhvatio rukom oko struka i zadržao je priljubljenu uz sebe.
– Ostani… – prošaputao je, krećući da joj dlanom polako miluje bok. Želja je odmah prostrujala Sijerinim telom i ona se mazno promeškoljila, srećna i zahvalna. Nije krila zaljubljenost u očima kada ju je Bernard pogledao. On se odmah razbudio, nadahnut osećanjima koja su se u njemu probudila pri pogledu na Sijerino nežno, zaobljeno lice, na kome je blještala svetlost neizbrisive lepote.
Pomazio ju je po obrazu, sve stan strasti koja je nezaustavljivo rasla u njemu, strasti koja je, toga puta, bila začinjena ljubavlju. Nadneo se nad Sijeru, uhvatio je za ruke i naveo je da ga pogleda.
Hteo je da joj kaže da je voli, da je ona predstavljala nadoknadu za sve njegove traume, da je crpeo vitalnost iz njenih usana kao sa izvora samog života.
Ali, uzdržao se. U postelji su se lako izgovarale slatke laži, a on nije želeo da Sijera pomisli kako je njegova izjava ljubavi, baš to. Nadao se da bi, poljupcima, mogao da joj prenese poruku, da je ubedi u snagu svojih osećanja.
