Nora je pakovala kofere ali se nije radovala putu. Skoro da se pokajala što je prihvatila poziv svog druga Denisa da provede odmor na ranču njegovih roditelja. To, u stvari, nije bio poziv nego molba. Denis je zamolio da mu učini uslugu, zato je i prihvatila.
Odmor na ranču kakav je bio „Srebrna potkovica” oduševio bi svaku devojku, ali ne i nju. Tamo će morati da se sretne s njegovim bratom Martinom, neprijatnim čovekom, koji nije krio da je ne trpi.
Poslednji put kada je bila tamo, napustila je ranč nesrećna i povređena. Prihvatila je poziv na brzinu, bez razmišljanja.
Jedne večeri dok su sedeli u malom restoranu i večerali, Denis je iznenada rekao:
– Imam sjajnu ideju, Noro.
– Da – pogledala ga je.
– Mislim da bi bilo divno da pođeš sa mnom na ranč. Potreban ti je odmor, zar ne? Mama i tata bi se veoma obradovali.
To je bila istina. Roj i Agata King su je uvek srdačno dočekivali. Tokom godina taj njihov odnos je postajao sve prisniji. Samo Martinu nije bila simpatična. Mrzeo je „gradske dame”, kako je voleo podsmešljivo da kaže.
Da je Nora bila obična devojka i da je radila u nekoj kancelariji, Martin bi verovatno bio ljubazniji. Međutim, ona je bila veoma lepa i radila je kao manekenka. U stvari, i nije bilo potrebno da radi. Njena majka je bila poznata filmska glumica i veoma bogata. Da je bila manje samostalna, a više se umiljavala i laskala, mogla je da ima sve što poželi i da vodi lagodan život. Nora je volela svoju nezavisnost i želela je da se kroz život probije vlastitim snagama. Martinu to nije ništa značilo. Po
njegovom ubeđenju Nora je lepa i nekorisna, a iznad svega razmažena devojka. Posao manekena nije smatrao ni teškim ni korisnim, već gubljenjem vremena. Uz lepo lice, po njegovom mišljenju, retko su išli pamet i rad.
